Poljoprivreda, sajmovi i marketing

Država stimuliše ovčarstvo

Proteklih godina u Srbiji se broj ovaca ne smanjuje i kreće se oko 1,7 miliona. Razlog za to su povećane državne subvencije, podsticaji iz pokrajinskog budžeta Vojvodine i povećanje površina državne zemlje po pravu prečeg zakupa za uzgajivače ovaca.
Na severu Banata još su se dodatno angažovali da sačuvaju i umatiče grla autohtone sorte “čokanska cigaja”. Boljitka u ovčarstvu ima, kaže Todor Golić proizvođač iz Čoke sa stadom od stotinu ovaca.
Smatra da bi farmerima bilo dodatno lakše da se spiskovi za subvencije rade odmah po završetku konkursa u julu, da ne kasne državni podsticaji i da ima organizovanog otkupa.
– Vuna ne treba nikom. Jagnje je dobro i jedino je to zarada. A opet muža, nema nekog organizovanog otkupa, pa se ne radi to – kaže Todor Golić, poljoprivrednik iz Čoke.
Porodični posao u ovčarstvu želi da nastavi Miodrag Urban iz Mola. Automehaničar je po struci, ali pre vidi nadu na svom gazdinstvu sa 150 ovaca. Najavljuje da neće više ručno šišati ovce, […]

Više informacija...

Uljana repica – biljka XXI veka

Uljana repica, trenutno treća uljana biljka po važnosti u svetu, zbog mogućnosti njenog plasmana interesantna je prerađivačkoj industriji, a u Srbiji se od 2000. godine javlja zainteresovanost proizvođača i otkupljivača, te je zastupljenost ove biljne vrste u našim atarima sve veća i poslednjih godina beležimo evidentan porast površina pod ovom uljano-proteinskom vrstom
Raznolikost formi i sortimenta uljane repice omogućava joj uzgajanje u skoro svim klimatskim oblastima, a agrotehnički i ekonomski značaj, kao i intenzivno oplemenjivanje uljane repice u najrazvijenijim zemljama, omogućavaju da površine i prinosi repice stalno rastu. Iako je korišćenje ove biljke raznovrsno, najčešće se gaji radi semena iz kog se ekstrahuje ulje, prenosi NS seme.
Osim ulja, koje je primarni proizvod i koga u semenu ima 40-48%, uljana repica je značajan izvor belančevina. Visok sadržaj eruka kiselina u pojedinim sortama je omogućio primenu uljane repice i u industriji u vidu maziva. Metil estar, dobijen iz ovog ulja, uspešno se koristi za rad dizel motora.
Prednosti gajenja
Pored do sada nabrojanih, postoje […]

Više informacija...

Zašto je hmelj nestao sa srpskih polja?

Hmelj je jedan od četiri sastojka koji se koristi u proizvodnji piva. Sredinom prošlog veka u Srbiji se uzgajao na nepreglednim poljima – danas samo na dvadesetak hektara u Bačkom Petrovcu
Na plantažama “DOO Petroveca” iz Bačkog Petrovca ovih dana u toku je berba hmelja koji se ne baš tako davno samo u ovoj opštini proizvodio na površini od 1.300 hektara. Danas samo na dvadeset hektara. I ove sezone očekuju rod od petnaest tona.
Ovi, za sada jedini proizvođači hmelja u Srbiji, imaju planove da proizvodnju prošire na stotinu hektara. I pored brojnih problema sa kojima su suočeni su optimisti.
Doktor Jan Kisgeci objašnjava razloge zbog kojih je proizvodnja hmelja u Srbiji u jednom momentu gotovo iščezla. “Došlo je do globalizacije pivarstva, jednostavno, kupovinom naših malih ili većih pivara mi smo izgubili naše tržište, odnosno veliki pivari su doneli svoju sirovinu i jednostavno smo mi tu stali, ali to ne znači da ćemo se mi sa tim pomiriti”, navodi Kisgeci.
Sufinansiranje zasada hmelja
A da […]

Više informacija...

Nedimović i proizvođači suncokreta o stanju na tržištu

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se s predstavnicima Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije kako bi razgovarali o aktuelnoj situaciji na tržištu suncokreta.
Tokom sastanka na kome su ministar Nedimović i predstavnici NAPS-a usaglasili stavove, konstatovano je da je za sada samo jedan proizvođač ulja ponudio otkupnu cenu suncokreta, što svakako ne može da znači da je reč o konačnoj ceni te uljarice.
Takođe, dogovoreno je da se prati kretanje na tržištu kako bi se usled nepredviđenih poremećaja preduzele adekvatne mere.
O eventualnoj zloupotrebi položaja uljara na tržištu, uskoro će sa svojom ocenom izaći i antimonopolska komisija, saopšteno je iz tog resora.
Dnevnik

Više informacija...

Očekuju se rekordni prinosi: Dobar rod na lageru dok soja ne poskupi

Žetva soje je počela, ali ne i trgovanje tom uljaricom. Izvesno je da će za soju godina biti rodna i da ćemo je imati i za izvoz.
Za sada se soja prima na lager u silosima, ali ne otkupljuje. Ratari, nezadovoljni cenom – trenutno je akontna 37 dinara kilogram, s PDV-om,  čekaju da vide šta će se u narednom periodu dešavati na tržištu, nadajući se da će soja poskupeti, dok s druge strane, i trgovci osluškuju kretanja ponude i tražnje i ne znaju koliko da plate kilogram ovogodišnjeg  roda.
Očekuje se da će prinosi ovogodišnjeg roda biti više nego dobri, kaže direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica „Žita Srbije” Vukosav Saković, navodeći da je Udruženje na osnovu prinosa od 3,5 tone po hektaru izračunalo da će Srbija imati za izvoz oko 300.000 tona soje.
Međutim, iznoseći podatke po regionima, on ističe da je prosečan prinos soje po hektaru daleko veći od tri i po tone.
U regionu Srema kreće […]

Više informacija...

Kako pravilno uzeti uzorak zemljišta za analizu

Da bi rezultat analize zemljišta bio što precizniji i tačniji, uzorak mora da bude reprezentativan, a da bi bio što tačniji, mora da ga sakupi kompetentna (stručna) osoba.
Kako objašnjava diplomirani inženjer poljoprivrede Suzana Nešković prosečan uzorak se formira od više pojedinačnih uzoraka, uzetih na terenu. Ona napominje da je broj pojedinačnih uzoraka različit i da zavisi od homogenosti terena, to jest zemljišta. U proseku, uzorak predstavlja površinu od oko dva hektara.
Dva rasporeda uzimanja pojedinačnih uzoraka
Neškovićeva naglašava da što je veći broj pojedinačnih uzoraka utoliko je i bolji kvalitet odnosno reprezentativnost uzorka. Mesta sa kojih se uzimaju pojedinačni uzorci treba da budu ravnomerno raspoređena po čitavoj parceli. Obično se koriste dva rasporeda mesta na parceli za uzimanje pojedinačnih uzoraka – šahovski (mesta su ravnomernije raspoređena) i dijagonalni.
Kada je reč o dubini uzimanja uzoraka ona se razlikuje u zavisnosti od gajenih kultura i iznosi za oranice (ratarske i povrtarske kulture) 0-30 cm , za livade i pašnjake 0-10 cm i za […]

Više informacija...

Održan Dan polja jesenjih kultura Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Tradicionalna manifestacija “Dan polja jesenjih kultura“ koju organizuje Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada održana je na oglednim poljima na Rimskim Šančevima.
Inače, u godini kada obeležava osam decenija postojanja, Institut je dobio status institucije od nacionalnog značaja. “Danu polja jesenjih kultura“ između ostalih prisustvovali su gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević.
Gradonačelnik je čestitao Institutu na plodonosnim rezultatima, i poželevši mu napredak još bržim tempom, rekao da će u Gradu uvek imati partnera.
“Najbolja potvrda naše dobre saradnje ogleda se u tome da Grad svake godine omogućava Institutu besplatno korišćenje preko 600 hektara poljoprivrednog državnog zemljišta putem programa Uprave za privradu. Nadam se da ćemo zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede izaći u susret Institutu na predlog da taj zakup bude dogovoren dugoročno, kako bi bolje strateški delovao. Prateći politiku republičke i pokrajinske vlade, Grad iz budžeta podržava paket mera podsticaja za novosadske poljoprivrednike, pre svega u oblasti organske proizvodnje, ali i za poljočuvarsku službu, […]

Više informacija...

Akreditacija Laboratorije za kontrolu mleka do decembra

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je 28. avgusta 2017. godine da će do decembra biti završena akreditacija Nacionalne laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka.
Nacionalna laboratorija, koja se nalazi u Batajnici u Beogradu, već radi, ali da će sa akreditacijom moći da radi u punom kapacitetu, kazao je ministar.
„Mi već radimo kontrolu mleka u celoj Srbiji i uzimaju se uzorci iz svih mlekara. Već znamo na nacionalnom nivou kakvo nam je mleko u mlekarama, tako da možemo da primenjujemo i mere za poboljšanje kvaliteta“, rekao je Nedimović za TV Prva.
Kako kaže Laboratorija za bezbednost hrane biće završena do marta, aprila a akcenat će biti na mesu i mesnim prerađevinama.
„Mi imamo privatne laboratorije koje kontrolišu to što je u skladu sa zakonom. Moramo da imamo i nacionalnu laboratoriju i da mi proveramo da li je sve u redu, a ne da šaljemo uzorke u inostranstvo na super kontrolu“, pojasnio je on.
Dodaje da Srbija ima dobar kvalitet mleka, da nema problem ašto se […]

Više informacija...

Kukuruz imao dobre uslove za rast i razvoj

Kako je istakla Maja Sudimac, savetodavac za zaštitu bilja, na Danima polja u Institutu Tamiš, vegetaciona sezona je pogodovala ovoj biljnoj kulturi.
Količina padavina je bila dovoljna, naročito u periodu oplodnje, dok je u vreme nicanja kukuruza bila suša. Primena herbicida je bila efikasna i nije bilo štetnih efekata po biljke.
Na oglednom polju Instituta Tamiš okupili su se poljoprivrednici iz okoline, zainteresovani da čuju o rodu kukuruza i drugih kultura ove sezone. Poljoprivrednik iz Jabuke Ivan Petrovski uz sve pohvale za Dane polja, istakao je da Institut Tamiš uvek pomaže poljoprivrednicima, da im daje savete.
Tradicionalni Dani polja se organizuju dva puta godišnje. Na jesen je uvek akcenat na useve vezane za to doba godine, kao što su soja, suncokret, kukuruz i šećerna repa, kazao je Nikola Škrbić, direktor Instituta Tamiš. On je ukazao da je veliki značaj ove manifestacije, jer poljoprivredni proizvođači koji žele ozbiljno da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i da žive od toga, u prilici su da ovde […]

Više informacija...

Viktorija grupa odredila konačnu cenu soje

Viktorija grupa, najveći kupac soje u Srbiji, odredila je konačnu cenu za ovu uljaricu i ona iznosi 310 evra po toni, odnosno 36,6 dinara kilogram. U Srbiji postoji  mnogo manjih otkupljivača, privatnih mešaona stočne hrane i vlasnika malih ekstrudera koji će verovatno davati bolju cenu od Viktorije
 Viktorija logistika, to jest Viktorija grupa, odnedavno deo MK grupe, inače najveći kupac soje u Srbiji, odredila je konačnu cenu za ovu uljaricu i ona iznosi 310 evra po toni, odnosno 36,6 dinara kilogram, saznaje Agrosmart.
Reč je o soji franko utovarenoj u vozilo kupca, to jeste Viktorija logistike.
S obzirom na to da se  prošle godine cena kretala od 48 do 50 dinara, ratari, bez obzira na bolji ovogodišnji rod, verovatno neće biti zadovoljni uslovima koje je odredio najveći kupac. Soja se već diže s njiva, a prinosi su, sudeći po prvim žetvenim danima, bolji nego prošle godine i lošiji nego pretprošle.
Viša izvozna cena
Kako sada stoje tržišne prilike, cena soje koja će ići u izvoz […]

Više informacija...