Čekove vole i građani, ali i trgovinski lanci

Čekove vole i građani, ali i trgovinski lanci

Statistički podaci govore da domaćinstvima u Srbiji nedostaje u proseku bar 1.500 dinara mesečno. Mnogi će se na tu statističku priču nasmejati uz komentar da bi bilo veoma dobro da je samo toliko.

Ali i oni kojima mesečno fali više ili manje od pomenute sume rešenje nalaze u pozajmicama. Trude se da novac koji im je iz meseca u mesec potreban zamene što je moguće jeftinijim pozajmicama. Kartice kod kupovine i plaćanja računa ređe vadimo iz džepa zbog visokih kamata.

Kredit se uzima samo kada se mora. Sve češće se vraćamo starom dobrom načinu plaćanja a to je ček na poček. Ta pojava bila bi kod nas i daleko rasprostranjenija da banke ne ograničavaju broj čekova koje klijenti mogu dobiti.

Dušan Uzelac s portala „Kamatica” kaže da čekove kod nas čuva slaba kupovna moć. Preko njih se ređe kupuje roba veće vrednosti već osnovne kućne potrepštine

Razloge za veliki „kambek” čekova treba tražiti u kamatama koje se plaćaju na pozajmice po karticama i kreću se od 23 pa do čak 30 odsto godišnje.

Klijenti banaka kartice sve češće ostavljaju u fioci. To govore podaci Udruženja banaka. U Srbiji je, zaključno s avgustom, izdato 1.178.795 kartica, a za njih je klijentima dozvoljen limit od 85,19 milijardi dinara. Od te sume iskorišćeno je tek 33,80 milijarde, manje se troši. Tako ček na poček ispada spas za potrošače, ali i za trgovce

U lancu „Delez” čekovi učestvuju u prometu s tri odsto. Isto je i kod kolega.

– Kod nas u prometu čekovi učestvuju s oko tri odsto – kaže rukovodilac korporativnih komunikacija u „Univereksportu” Olivera Ćirković. – Poček se dobija na 180 dana bez obzira na sumu koja se na njemu ispiše nakon kupovine. Znam da to tri procenta zvuči skromno, ali banke ograničavaju izdavanje čekova – da nije toga, izvesno je da bi oni imali u prometu kod nas, a verovatno i kod kolega, daleko veće učešće.

Banke klijentima izdaju čekove shodno stanju na računu. Makismalni iznos koji se može ispisati na čeku je 5.000 dinara. Ako neko ima platu od 50.000 dinara, dobiće deset čekova.

Ukoliko ima i limit minus od još toliko, dobiće ih 20. Ali ako kod banke ima ratu kredita od recimo 20.000 dinara, dobiće četiri čeka manje.

Isto se obračunava i iskorišćeni limit po minusu, kao i eventualna rata po kartici ako je klijent ima. Važi pravilo veći dug – manje čekova.

Bankama se, naravno, više isplati da klijenti koriste kartice uz kamatu nego čekove bez nje.

Ali, ukoliko kod naplate čekova klijent upadne u minus, platiće gotovo istu kamatu.

Što se tiče podataka o docnji, oni za prvih osam meseci govore da građanima najteže padaju obaveze po karticama. Tu je docnja 19,3 odsto, kod minusa je 12,3, a kod kredita 7,2 odsto.

D.Vujošević

Već izdato 12 miliona

Da su čekovi sve popularniji, pokazuju precizni podaci iz banaka, a oni pokazuju da staro sredstvo plaćanja ne da neizlazi iz mode već ima sve više novih „poklonika.

Elem podatci govore da je lane kod nas realizovano devet miliona čekova.

Ove godine je ta brojka već premašena: do sada je izdato 12 miliona čekova.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *