Crvljivo nije uvek organsko – Evo koje oznake su LAŽNE i kako da ih izbegnete

Crvljivo nije uvek organsko – Evo koje oznake su LAŽNE i kako da ih izbegnete

Kada je jabuka crvljiva ili jagoda kvrgava, ne znači obavezno da je i organska, a oznake “eko”, “bio” nisu nikakav garant da se radi o zdravim, organskim namirnicama.

Organske poljoprivredne proizvode najčešće ne možemo vizuelno razlikovati od onih koji to nisu. Česta je zabluda potrošača da ukoliko je jabuka crvljiva ili je jagoda kvrgava, to znači da nije prskana. Štaviše, moglo bi se reći da su to zapušteni, a neretko i loše tretirani proizvodi. Još jedna od lukavih metoda kojima se služe prodavci i proizvođači hrane su prefiksi “bio”, “eko”, “organsko”. Nikako se ne treba voditi time da ukoliko u nazivu imamo neke od navedenih reči, to podrazumeva da je ono što kupujemo proizvedeno metodama organske proizvodnje. Iz Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine objašnjavaju da je jedino oznaka pravo merilo.

– Hrana organske proizdvodnje mora imati oznaku, to jest nacionalni znak, sertifikat, nalepnicu. Najčešće kada je reč o povrću i voću, samo to je jedini način da se utvrdi da je hrana zaista organska. Sve ostalo što se kupuje na crnom tržištu, kupuje se na svoju ruku. Tu se dovodi u pitanje ne samo da li je organska već i to da li je bezbedna i da li je prošla odgovarajuću kontrolu – objašnjava Mladen Alfirović iz Udruženja.

Nacionalni znak se dobija postupkom sertifikacije, a to je proces u kome stručna kontrola daje izveštaj na osnovu kog se dobija sertifikat koji nam kasnije potvrđuje da je proizvodnja u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji. On važi godinu dana od datuma izdavanja, te je važno da gledamo i to kada je izdat. Pored nacionalnog znaka, etiketa bi morala da sadrži i podatke o entitetu koji je odgovoran za proizvod, bilo da je u pitanju proizvođač ili trgovac, kao i kod kontrolne organizacije koja je donela odluku o sertifikaciji. Svi ovi podaci moraju biti dostupni potrošaču. Organski proizvodi moraju takođe biti fizički odvojeni od onih iz konvencionalne proizvodnje, što znači da moraju biti adekvatno upakovani i obeleženi da ne bi došlo do mešanja.

Organski proizvodi se razlikuju od onih u periodu konverzije. Kada su proizvodi u ovom periodu, to znači da još uvek nisu dobili status organskog, ali da je prelazak sa konvencionalnog načina proizvodnje u toku. Ovaj period traje dve ili tri godine i tada poljoprivrednik radi na tome da stvori uslove za proizvodnju organskih proizvoda, a usput mora imati oznaku “proizvod iz perioda konverzije”.

HASAP sertifikati

Dobro poznati HASAP sistem, koji su zakonom obavezne da primenjuju sve karike u lancu proizvodnje i distribucije hrane, mnogi ljudi ne razumeju na pravi način. To je zapravo oznaka kojom se garantuje da je u svakom koraku proizvodnje hrane, pa i u distribuciji i služenju, hrana bila bezbedna.

Goran Papović, predsednik Nacionalnog udruženja potrošača Srbije, objašnjava da je velika zabluda da nam ova oznaka garantuje kvalitet.

– Ovo nije oznaka za kvalitet, već oznaka za bezbednost i vrlo je važno da ljudi to razumeju. HASAP je samo sistem upravljanja. Bio sam lično u firmama koje kupuju HASAP sertifikate, ali ih ne primenjuju – kaže Papović za “Blic”.

 

Izvor: Blic

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama