Dan polja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

Dan polja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo

 

Na našem tržištu posluje nekoliko desetina semenskih kuća. Većina od njih organizuje dane polja. Ipak, u javnosti se, nekako, najviše iščekuje tradicionalni Dan polja kukuruza, soje, suncokreta, šećerne repe i sirka, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Tako je bilo i ovoga četvrtka na Rimskim šančevima. Bila je to prilika da se poljoprivrednici, poslovni partneri iz zemlje kao i gosti iz 20 zemalja uvere u postojanost sorti i hibrida brendiranih pod imenom NŠEME u uslovima ekstremne suše. Na početku treba pohvaliti zaposlene sa Instituta koji su do perfekcije postavili oglede, besprekorno uredili štandove, zatim, šatore za beg od vrućine (na neprijatnih 35 stepeni Celzijusa u hladu), odštampali su i solidan promo-materijal; a kao što je i običaj obezbedili piće i hranu za sve prisutne.

 

Jocković: Kukuruz će podbaciti za 30-40 odsto

Jedan od stručnjaka kojem su poljoprivrednici postavljali najviše pitanja bio je dr Đorđe Jocković. Kada je reč o stanju kukuruza on je rekao da berba može da počne na lošijim zemljištima gde je primenjena slabija agrotehnika. Na tim terenima kukuruz je već zreo. Jocković savetuje proizvođače koji kukuruz beru u klipu da to učine sa 25 odsto vlage, a pri kombajniranju vlaga bi trebalo da bude ispod 20 odsto. On očekuje za 30-40 odsto manje prinose u odnosu na lane, zbog odustva padavina u julu kada je kukuruz bio u fazi cvetanja i u avgustu u vreme nalivanja zrna.

 

Đorđević: Tri nedelje sa po 35 stepeni „obralo” soju

Soja je ove godine posejana na više od 200.000 hektara što je apsolutni rekord. Dr Vuk Đorđević sa Odeljenja za soju kaže da je još rano govoriti o prosečnim prinosima jer ima parcela gde je soja rodila samo tonu po hektaru dok ima i onih sa više od 3 tone. On podseća proizvođače na kritične tačke u proizvodnji: pravovremenu jesenju obradu, predsetvenu pripremu koja je važna zbog ujednačenog nicanja, đubrenje stajnjakom, jer parcele sa malo organske materije lošije podnose sušu, zatim bitno je špartanje kao i zaštita od korova i štetočina.

 

Jocić: Visokoprinosni hibridi suncokreta sa većim sadržajem ulja

Suncokret je kao biljna vrsta značajno tolerantniji na sušu u odnosu na ostale ratarske kulture, što je dokazao i u ovoj sušnoj godini. Upravnik odeljenja za uljane kulture Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Siniša Jocić kaže da stručnjaci te kuće rade na stvaranju visokoprinosnih hibrida sa većim sadržajem ulja i ističe NS Oskar sa 50 odsto ulja, zatim clearfield hibride Rimi PR, Pegaz, Taurus, koji se mogu tretirati herbicidom Pulsar, i time obezbediti znatne uštede u proizvodnji. Kada je reč o selekciji u pravcu kvaliteta Jocić ističe visokooleinski hibrid NS Olivu koji ima sadržaj oleinske kiseline iznad 80 procenata čime se približava kvalitetu maslinovog ulja.

Iako “u senci” kukuruza, soje i suncokreta svakako je zanimljivo bilo i na štandovima gde su prikazane novine u oplemenjivanju šećerne repe, Laboratorije za ispitivanje semena i Laboratorije za zemljište i agroekologiju, odeljenja za strna žita, krmno bilje, povrtarstvo i alternativne kulture.

 

Golubović: 6.000 din/ha u naredna dva meseca

Institut za ratarstvo i povrtarstvo uspešno radi već 77 godina, a nekadašnji radnik ove kuće, a danas državni sekretar za poljoprivredu Danilo Golubović kaže da će naša vodeća biotehnološka kuća i u budućnosti imati podršku države. On je dodao da je Institut opstao na domaćem tržištu iako za konkurenciju ima vodeće svetske kompanije. Na pitanje kada će država isplatiti davanja od 6.000 dinara po hektaru Golubović je rekao da Uprava za agrarna plaćanja radi u tri smene i da je do sada isplaćeno 70 odsto tih davanja. On očekuje i da će isplata biti završena u naredna dva meseca.

 

„Večiti ogled” za ponos

Institutski ogled star 50 godina je vrednost za ponos. Nije ni čudo što se pominje kao “večiti ogled”. Postavljen je u plodoredu 4 biljne vrste – šećerne repe, kukuruza, suncokreta i pšenice. On predstavlja bazu za širok spektar istraživanja iz različitih oblasti poljoprivredne prakse. Zaposleni u službi marketinga Instituta, koji su uspešno organizovali Dan polja, kažu da će i u narednim godinama gajiti sećanje na osnivače večitog ogleda – prof. dr Miloja Sarića i dr Branislava Jocića.

Ekstremna suša umanjila je prinose svih jarih ratarskih useva – kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe. Dan polja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim šančevima je još jednom potvrdilo da je gubitke moguće umanjiti upotrebom originalnog semena i primenom pune agrotehnike. Kog će to obima biti zavisi od primenjenog znanja u proizvodnji, ali i pravovremene isplate subvencija kao i korektne isplate ratarskih proizvoda. Jer otkupljivači bi na poljoprivrednike morali da gledaju kao na partnere, a gotovo po pravilu – nije tako. Bilo kako bilo, za agroekonomske rasprave uvek će biti vremena, a vreme je i da rezimiramo – odlična organizacija Dana polja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i – vidimo se dogodine.

 

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama