Digitalna poljoprivreda: Manji rizik, veći prinosi i jeftinija proizvodnja

Digitalna poljoprivreda: Manji rizik, veći prinosi i jeftinija proizvodnja

Naučnoistraživačka institucija koja razvija i primenjuje informaciono-komunikacione tehnologije u poljoprivredi – novosadski Institut  Biosens je uspehom u spajanju stvarnog i digitalnog sveta potvrdio dve malo verovatne pretpostavke. Prva je da kao država imamo potencijal da budemo među liderima četvrte industrijske revolucije. Druga – da će poljoprivrednici prihvatiti savete ljudi koji su njive uglavnom viđali na monitorima kompjutera.

”Razvijamo objedinjeni model poljoprivrede budućnosti na način na koji to ne radi niko u svetu. Dolazi vreme kada će biti nužno izvući maksimum iz svakog obradivog pedlja, iz svake stabljike i svakog ploda. Procene su da će nas 2050. na planeti biti deset milijardi i da će već tada biti potrebno 70 odsto više hrane nego danas”, kaže prof. dr Vesna Crnojević Bengin, pomoćnik direktora Biosensa i koordinator projekta Antares koji je osvojio prvo mesto u okviru Programa EU za istraživanja i inovacije (Horizont 2020), objašnjavajući globalnu misiju sedmogodišnjeg projekta.

Da bi zemlja i ubuduće rađala koliko je čovečanstvu potrebno, osim znojem, mora se natopiti i znanjem. To je ugaoni kamen od koga počinje moderna poljoprivreda, na ”pogon” informaciono-komunikacionih tehnologija. Njihov je zadatak da u poljoprivredi dosegnu trojni cilj: manji rizik, veće prinose i jevtiniju proizvodnju.

”Neko to odgore vidi sve”

U viziji ”biosensovaca”, ratara koji sa zebnjom gleda u plodove zemlje, odmeniće senzori koji se postavljaju na samu biljku i prate njen rast i razvoj, ili se pobadaju u tle, da mere vlažnost zemljišta i količinu sunčevih zraka. Uvreženom mnjenju da onaj ko nije zagazio u brazdu o zemlji nema pojma, moderne tehnologije suprotstavljaju čitav niz oruđa za daljinsku detekciju: senzorske platforme na robotima, dronovima, strateški raspoređenim tornjevima… Prikupljeni podaci se obrađuju i pretvaraju u korisne informacije za poljoprivredne proizvođače. Na sve ovo i ”neko to odgore vidi sve”.

Zahvaljujući Biosensovom projektu Antares, Srbija je jedina zemlja van EU koja prima informacije sa ”sentinel” satelita, lansiranih u okviru programa Evropske svemirske agencije. Slike su takve rezolucije da se vidi stanje useva, kao i da li je, između ostalog, na nekom delu potrebno dodatno navodnjavanje ili đubrenje.

”Na svakih pet dana dobijamo snimak cele Srbije, a preko naše digitalne platforme Agrosens i aplikacije za računare i mobilne telefone, svi zainteresovani poljoprivrednici mogu da kao na dlanu vide svoju parcelu. U okviru Agrosens platforme besplatno su dostupni i servisi poput dnevnika poljoprivrednih aktivnosti, satelitskih indeksa useva koji opisuju rast biljaka, analiza zemljišta, katalog semena i hemijskih preparata, informacije o pojavi bolesti i štetočina u okolini parcele, precizna vremenska prognoza za područje od dva kilometara uokolo poseda…”, nabraja prof. dr Vesna Crnojević Bengin.

Agrosensovi servisi trenutno imaju desetak hiljada korisnika, odnosno oko 50.000 hektara u sistemu. Biosens je osmislio i digitalnu platformu Apisens, namenjenu pčelarima, s mapom najboljih ”ispaša” za medonosne insekte.

Roboti sosa i lala na prvoj digitalnoj farmi u Krivaji

Za sve one koji poput apostola Tome u čuda ne veruju dok ih ne dodirnu, Biosens je pre dva meseca kod Bačke Topole, u okviru poljoprivrednog preduzeća Krivaja, otvorio prvu digitalnu farmu. Tu, na više od 2.000 hektara, sve na jednom mestu: senzori za određivanje vlažnosti zemljišta i lista, potreba biljke za azotom, rano otkrivanje bolesti, dronovi za mapiranje terena i praćenje rasta biljaka, komunikacioni sistem „Lora”, koji informacije prenosi do servera, samohodni traktori s priključnim mašinama kojima se upravlja pomoću GPS-a…

Na digitalnoj farmi su i inteligentni roboti „sosa” i „lala”, toliko moćni da treba imati petlju pa o njima ispredati viceve. U stanju su da, kad zađu u njivu, odrede kvalitet zemljišta i šta je na njemu najbolje sejati, u čemu im pomažu i podaci sa „sentinel” satelita. A kada im odenu specijalne kamere, ni rumena jabuka ih ne može zavesti: nepogrešivo procenjuju da li je plod zaista dostigao maksimalnu količinu šećera ili ga još koji dan treba ostaviti da zri.

Dani otvorenih vrata na digitalnoj farmi

Do kraja oktobra, određeni su datumi otvorenih vrata digitalne farme, kada se demonstriraju mogućnosti napredne tehnologije i daju besplatni saveti. Naravno, Biosensovi stručnjaci će pažljivo saslušati ideje i potrebe posetilaca iz „neposredne poljoprivredne proizvodnje”. A lepo bi bilo da i mladi stručnjaci deo vremena koje troše na guglanje posla u inostranstvu, odvoje za posetu digitalnoj farmi…

”U Biosensu je trenutno sedamdeset zaposlenih, a cilj je da nas bude dvesta. Imamo stalno otvoreni konkurs za prijem mladih stručnjaka raznih profila, koji su zainteresovani za savremene tehnologije. Međutim, došli smo u situaciju da odbijamo ponuđene projekte jer nemamo dovoljno ljudi da ih realizujemo”, kaže prof. dr Vesna Crnojević Bengin. S neskrivenim čuđenjem konstatuje da je teže privući domaću pamet u Novi Sad nego je uvesti iz inostranstva.

”Četvrtinu našeg kadra čine eksperti iz Španije, Grčke, Francuske, Amerike… neki od njih su došli sa sve porodicama i to im nije bio nikakav problem. Prepoznali su da će ovde imati uslove za život i rad kakve mnogi od naših mladih stručnjaka neće imati u zemljama u koje svim silama pokušavaju da odu”, poručuje pomoćnica direktora instituta Biosens.

Politika

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *