Domaću robu hvale i žele, ali za nju im nedostaje novac

Domaću robu hvale i žele, ali za nju im nedostaje novac

U domaćim prodavnicama i trgovinskim lancima u prvom kvartalu naredne godine naći će se mesne prerađevine i meso pojedinih domaćih proizvođača koje će nositi oznaku „Srpski kvalitet”. Kao što je „Dnevnik” već najavio, Vlada Srbije usvojila je Uredbu Ministarstva poljoprivrede koja predviđa da u domaćim prodavnicama i trgovinskim lancima budu posebno istaknuti rafovi s oznakom „Srpski kvalitet” i da proizvodi izloženi na njima nose žig s istim natpisom, kao i s oznakom „Non GMO”. Isti žig predviđen je i za druge kategorije hrane – mleko i mlečne proizvode, voće, povrće, žitarice, uljarice, med…

Grafička oznaka „Srpski kvalitet” imaće četiri krstasto raspoređena stilizovana ocila, blago rotirana u smeru suprotnom kretanju kazaljke sata, a uz taj simbol stoji i natpis „Srpski kvalitet” ispisan latinicom, ćirilicom ili na engleskom.

Tako će domaći potrošački tačno znati gde se nalazi meso i mesne prerađevine pojedinih domaćih proizvođača. Istraživanja su pokazala da je građanima u Srbiji veoma važno gde je roba proizvedena i da čak 83 odsto ispitanih smatra da su domaći proizvodi dobri i daje im prednost. Gotovo dve trećine ispitanika daje prednost domaćoj robi u odnosu na stranu, ali problem nastaje kada treba kupiti domaći proizvod. Naime, ukoliko je on skuplji od uvoznog, onda naši građani, bez obzira na ekonomski patriotizam, kupuju stranu robu jer za domaću jednostavno nemaju dovoljno novca. Drugim rečima, srpski potrošači veruju da je srpska roba boljeg kvaliteta, kao i da ono što se uvozi često nije ni približno dobro kao u zemlji koja ga proizvodi, ali prazan novčanik ih često tera da umesto željenog i kvalitetnog kupuju ono što mogu.

U većini potrošačkih organizacija ističu da je bitno mesto proizvodnje, kao i udeo sirovine u proizvodu, ali skreću pažnju na to da je veliko pitanje šta je u eri privatizacije domaći proizvod pošto su mnogi naši poznati proizvođači prehrambenih proizvoda sada u vlasništvu inostranih kompanija. To se pogotovo potvrđuje kada je reč o preradi mesa i mesnih proizvoda jer su vlasnici većine velikih klanica u Srbiji upravo strane kompanije. Sremski stočari tvrde da je njihovo svinjsko meso znatno boljeg kvaliteta od uvoznog, ali su skloni verovanju da se ono ne prodaje na srpskom tržištu već da naši građani jedu uvozno meso i mesne proizvode znatno lošijeg kvaliteta .

Po našim propisima, država ne može potrošačima sugerisati kupovinu srpskih proizvoda jer svi trgovci i roba, domaći ili strani, moraju imati jednak tretman. Međutim, računica pokazuje da, kada se da 100 dinara za domaći proizvod, često i do 95 ostaje u zemlji i ide na troškove proizvodnje, plate radnika, investicije i izdvajanja za prosvetu, zdravstvo, penzije, a samo pet dinara odlazi kroz profit u džepove vlasnika firme. S druge strane, ako se tih istih 100 dinara da za uvozni proizvod, najveći procenat sume izlazi iz novčanih tokova Srbije. No, ta računica, ma koliko bila tačna, ima i svoje nedostatke, a to je da potrošači u ekonomskoj oskudici ne mogu da razmišljaju gde odlazi dinar i ko od njega profitira. U borbi za golo preživljavanje malo ima mesta za razum.

Spisak s prvim korisnicima pomenute oznake biće objavljen na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović ističe da je ta vrsta označavanja srpskih proizvoda prihvatljiva, ali da se moraju postaviti jasni kriterijumi i pravila igre da se projekat ne bi sveo na populizam. Uz to, potrošačke organizacije moraju dobiti jasna pravila igre i biti uključene u ocenjivanje kvaliteta hrane.

Koje mesne industrije su u igri

Da bi proizvođači dobili žig „Srpski kvalitet”, moraće Ministarstvu poljoprivrede dostaviti specifikaciju proizvoda, podatke o poreklu i kvalitetu osnovne sirovine od koje je proizveden i opis tri posebna svojstva u odnosu na propisane zahteve kvaliteta za svaku vrstu proizvoda. Već se nagađa da bi se među prvim proizvodima mogle naći mesne prerađevine „Karneksa”, „Juhora”, „Zlatiborca”, Industrije mesa Bačka Topola, ali i nekih stranih klaničara koji posluju u Srbiji.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *