Državne obveznice bolje od štedne knjižice

Državne obveznice bolje od štedne knjižice

Štedišama koje ovih dana obnavljaju oročenje na svoje uloge da bi dogodine dobile makar nešto novca, prilično su razočarane niskim kamatama. Srećom pa imaju još opcija.

Jedna od isplativijih su državne obveznice. Prinos na te hartije od vrednosti kreće se od 4,95 odsto pa do 12,99, za obveznice nominovane u dinarima, i do 2,2 odnosno 4,5 procenta za iste kartije od vrednosti koje su izdate u evrima. Rokovi dospeća, odnosno naplate za njih su od godine pa do 11 godina. Što je rok ulaganja duži, i stopa je veća. Kamata se isplaćuje godišenje i brojka se uračunava na svakih 12 meseci. Dugo čekanje na najveći prihod do sada je mnoge kupce odvraćalo od kupovine. Međutim, od 12. novembra obveznicama se može trgovati na Beogradskoj berzi. To znači da će vlasnici moći da ih prodaju i pre roka dospeća, uz odgovarajući diskont, ili po ceni nižoj od one koja je nominovana na obveznici. Ukoliko je potražnja veća, moguće je da se proda i za istu ili čak veću sumu. Cena će, naravno, zavisiti od ponude i tražnje.

Državne obveznice kao način čuvanja novca uz dobar prihod imaju pogodnosti. One su finansijski instrument prve klase i smatraju se veoma sigurnim ulaganjem i nose najmanji mogući rizik jer za isplatu garantuje država. Prinos koji se na njima zaradi nije podložan oprezivanju kao onaj od devizne štednje, čak ni kod obveznica nominovanih u evrima. Ono što može biti mali problem je minimalna suma koju treba odvojiti za to ulaganje: 5.000 evra, ili 50.000 dinara. Dobija se u paketu po pet kupona od 1.000 evra, ili 10.000 dinara, i svaki se može prodati posebno.

Koji je put do kupovine obveznica?

Kada država, odnosno Uprava za javni dug, objavi da prodaje hartije, zainteresovani kupci treba da se obrate nekoj od brokerskih kuć, kojih ima u svim velikim gradovima, a koje imaju ovlašćenje za trgovanje. Isto je i kod prodaje na sekundarnom tržištu – broker je neophodan.

Kod trgovanja građani imaju dodatne troškove. Berzi se plaća 0,1 odsto, a istu sumu treba izdvojiti i za Centralni registar hartija od vrednosti, gde se obveznice vode. Brokeru koji obavlja trgovnje – jer građani sami nemaju pristup Berzi – plaća se jedan odsto vrednosti, tu su i dodatni trškovi za banku preko čijeg računa trgovanje ide a različiti  Sve su to troškovi koje treba uzeti u obzir kod te investicije. Kamata se isplaćuje svake godine, a kada dođe rok dospeća, a to je datum ispisan na obveznici, i njena nominalna vrednost.

– Trgovanje državnim obveznicama na sekundarnom tržištu daje veće mogućnosti ulagačima jer se one mogu ranije unovčiti, uz odgovarajući diskont – kaže Branislav Jorgić iz brokerske kuće „Jorgić“. – To je veoma dobra investicija. Bilo bi dobro da se građani sami udruže i da potraže brokersku kuću koja će im pomoći da se organizuju.

Sve još na početku

Stručnjaci smatraju da će te novine pomoći da se razvije tržište i drugih hartija od vrednosti, poput municipalnih obveznica, koje mogu izdavati lokalne samouprave, korporativnih obveznica i slično. To se svakako neće dogoditi sutra, ali idemo ka tome. Što se tiče interesovanja građana za prodaju i kupovinu obveznica na sekundarnom tržištu, sve je još na početku. Treba sačekati nekoliko meseci da bi se stekao makar prvi utisak.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *