Država da zaustavi NIS – Rusi pustoše naftna polja u Srbiji i trajno ih uništavaju

Država da zaustavi NIS – Rusi pustoše naftna polja u Srbiji i trajno ih uništavaju

Način na koji NIS eksploatiše naftu u Srbiji ne samo što ugrožava životnu sredinu već i trajno dovodi do uništenja rudnih bogatstava. Reč je o metodi koja se nigde u svetu ne koristi, takozvanom frakturiranju, koji podrazumeva da se u bušotine ubacuju pumpe kojima se naglo diže pritisak, kako bi se izbacile što veća količina nafte. Upravo zbog ovakve tehnologije, koja u svetu nije dozvoljena, a ne koristi je ni “Gaspromnjeft” u Rusiji, srpska naftna polja su na izdisaju. Stručnjaci tvrde da je gotovo nedopustivo da niko od predstavnika države, koja je manjinski vlasnik NIS , nije kontrolisao šta se radi sa nacionalnim bogatstvom kakvo je nafta. Oni upozoravaju da ukoliko se to uskoro ne uradi, 2021. godine Srbija neće imati ni kap svoje nafte, iako je godišnje iz sopstvenih naftnih polja proizvodila milion tona.

– Treba da se zna da je “Gaspromnjeft” na srpska naftna polja uveo praksu koju na svojima ne primenjuje, jer svoja ne želi da zatvori, što, čini se, za srpska ne važi. Oni, naime, posebnim pumpama koje naglo dižu pritisak izbacuju velike količine nafte. Te pumpe razvale celu bušotinu, a nafta nekontrolisano kreće u svim pravcima. Ta metoda se ne koristi čak ni u zemljama koje imaju mnogo veće količine nafte, pošto se nalazišta brzo iscrpe. Pored toga trajno degradiraju i životnu sredinu, kaže za “Blic” Milan Blagojević, tehnolog koji je dugo radio na naftnim poljima u Libiji. Naš sagovornik dodaje da mu je nejasno ćutanje države na sve ove štetne pojave koje se primenjuju u NIS-u.

– To je nedopustivo jer ja znam da je na nekim naftnim poljima ostala pustoš. Država je morala to da zaustavi. Znam da je nekadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović najavljivala da će reagovati, ali izgleda da se od toga odustalo. Treba da se zna da je prodaja NIS-a za 400 miliona evra značila zapravo prodaju prava na istraživanje i korišćenje domaćih rezervi nafte i gasa vrednih čak sedam milijardi evra. Srbija ima dokazane rezerve od 10,5 miliona tona nafte i 4,35 milijardi kubika gasa. Ne samo da je “Gasprom” na korišćenje dobio rezerve nafte i gasa vredne sedam milijardi evra, već je povlašćen i kada je u pitanju plaćanje dažbina za izvlačenje tih rezervi. Po mojim saznanjima, ukupna vrednost rezervi iskorišćenih samo tokom 2013. godine je oko 800 miliona evra. To znači da je samo te godine vrednost iskorišćenih rezervi bila duplo veća od cene koju je “Gaspromnjeft” platio za 51 odsto NIS-a – kaže Blagojević.
Iz Ministarstva energetike i rudarstva pokušali smo da dobijemo odgovore da li su upoznati sa time da NIS ubrzano eksploatiše naftu sa naftnih polja u Vojvodini i da li država ima nameru da prekontroliše da li se primenjuju metode koje nisu dozvoljene, jer degradiraju životnu sredinu, ali odgovor nismo dobili. Ipak, da nešto ne štima u celom ovom procesu, govori i izjava nekadašnje ministarke za energetiku Zorane Mihajlović, koja je još 2013. posumnjala u nečasne radnje ruskih partnera.
– Mi moramo da zaštitimo naše resurse. Za Srbiju je bitno kojom se brzinom eksploatišu naftna nalazišta i da li će ona biti potpuno iscrpljena. Pitanje za NIS je da li se bavi istraživanjem novih naftnih polja ili samo eksploatacijom onoga što imamo. Naš interes je da istražujemo i čuvamo naša nalazišta za sve generacije koje dolaze. Postoje indicije da se ubrzano eksploatišu domaća nalazišta i zato treba da razgovaramo o ovim pitanjima sa rukovodstvom NIS-a – rekla je tada Zorana Mihajlović.
Od te izjave ministarke prošle su tri godine, a njena inicijativa nikada nije sprovedena.

Boarov: Srbija u minusu 3,4 milijarde evra

Detaljnu analizu situacije u NIS-u nedavno je dao i ekonomski analitičar Dimitrije Boarov.

– Srbija je u NIS-u proteklih osam godina unela vrednost nacionalnog blaga (nafte i gasa) koja se ceni na 4.198.812.447 evra, a prihodovala je ukupno 793 miliona evra po osnovu rudne rente, dividendi, neraspoređene dobiti i poreza na dobit – što znači da je Srbija konsolidaciju NIS-a, uz rusko posredovanje, platila 3,4 milijarde evra. To je trenutni saldo posla dve države u koji je jedna uložila međunarodnu političku pomoć za “očuvanje integriteta i suvereniteta”, a druga svoju naftu i gas – napisao je Boarov.

NIS: Poštujemo sve standarde

Iz NIS-a, s druge strane, kažu da su oni društveno odgovorna kompanija koja sve svoje aktivnosti izvodi u skladu sa definisanim standardima.

– U oblasti istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, NIS sve izvodi uz strogo poštovanje propisanih uslova i u skladu sa najvišim ekološkim standardima i pravilima koja regulišu oblast bezbednosti na radu. NIS u Srbiji poseduje više od 50 naftnih i gasnih polja, a ukupni ostvareni obim proizvodnje nafte i gasa u 2016. godini, uključujući i Angolu, iznosio je 1,46 miliona uslovnih tona – navodi se u odgovoru NIS-a od 21. aprila 2017. godine.

Izvor: Blic

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *