Dualna nastava samo u trogodišnjim školama

Dualna nastava samo u trogodišnjim školama

Tehničko i informatičko obrazovanje u školama u Srbiji, tamo gde i postoji kao predmet, nije usklađeno s aktuelnim vremenom niti potrebama tržišta rada, čulo se na nedavno održanoj Konferenciji prosvetnih poslenika na temu tehničkog i informatičkog obrazovanja, u svetlu planiranog uvođenja dualnog obrazovanja i bolje usklađenosti školskog sistema s potrebama privrede.

Organizatori skupa, održanog na Fakultetu teničkih nauka Unverziteta u Novom Sadu, bili su Centar za razvoj i primenu nauke, tehnologije i informatike (CNTI), Novi Sad, Društvo pedagoga tehničke kulture Srbije i Regionalno društvo za tehničko i informatičko obrazovanje Zrenjanin.

– Današnje vreme, oslobođeno bilo kakvih ideoloških pritisaka prošlosti, a kada je reč o tehničkom obrazovanju mladih, koje se ne može odvojiti od sticanja informatičkog, zahteva da mu se pristupi ozbiljno, sistemski kako bi se razvijao tehnički način razmišljanja sve potrebniji i prisutniji u gotovo svim profesijama – istakao je profesor dr Slobodan Popov iz CNTI, predstavljajući Platformu koncepcije tehničkog i informatičkog obrazovanja.

Kako se na ovom skupu moglo čuti, to je složen i ozbiljan posao.

– Zašto sticati znanje koje vas ne upošljava, ili gura u obavljanje posla neke druge struke – upitao se dr Zoran Avarmović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Srbije, primetivši i da raskorak između obrazovne politike i privrednog sistema stvara radnike na tržištu rada kojima je potrebna prekvalifikacija, dokvalifikacija ili volonterski status kako bi stekli dodatna znanja i veštine.

Prema Avramovićevim rečima, uvođenje dualnog obrazovanja primenjivaće se samo na trogodišnje škole, a po uzoru na neka od izvanrednih rešenja koja se primenjuju u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj.

Međutim, kako je rekao Avramović, za pomak u ovom obrazovnom segementu najveću prepreku predstavlja slaba privreda. Uvođenje dualnog obrazovanja zahteva i uspostavljanje odgovarajuće pravne regilative u odnosu đak – kompanija u kojoj bi radio: od njegovih primanja do osiguranja od eventualnih nesrećnih slučajeva. Takođe, nephodno je da se za takvo obrazovanje osmisle nastavni planovi i programi, a da se napravi prava srazmera opšteg i stručnog obrazovanja.

Politiku obrazovanja i potrebe društva trebalo bi sagledavati i u svetlu činjenice o potrebi celoživotnog učenja, koje je već duže jedna od glavnih odrednica obrazovne politike Evropske unije. Koliko je važno celoživotno učenje, govori podatak, koji je izneo Mato Groznica, podsekretar u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, da od 10 danas najtraženih zanimanja na svetu, sedam nije ni postojalo pre 10 godina.

Vratiti Tehničko obrazovanje u škole

Predlog projekta vraćanja u gimnazije Tehnike i tehnologije, ranije Tehničkog obrazovanja, i ulozi i značaju nastave ovog predmeta u profesionalnoj orijentaciji prema proizvodnim zanimanjima, izneo je Miloš Soro iz Regionalnog društvo za tehničko i informatičko obrazovanje. Problem je kako ovom predmetu naći mesto u zakonski propisanom broju časova, koji je za pojedine razrede već dostigao maksimum.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama