Dug po glavi stanovnika Srbije 940 evra

Dug po glavi stanovnika Srbije 940 evra

Privreda i građani Srbije nisu se prošlog meseca zaduživali ni više ali ni manje nego u julu. Rast kredita bio je, što se kaže, na pozitivnoj nuli.

Za prvih osam meseci ove godine krediti su ukupno porasli 2,9 odsto i zaustavili se na sumi od 2.211 milijardi dinara – govore podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka. Stagnacija baš ne ohrabruje, ali ima jedna brojka u padu koja unosi malo optimizma: na koncu avgusta zabeležen je pad nenaplativh kredita. Oni sada u zaduženosti učestvuju s 20,96 odsto.

Sekretar UBS-a Veroljub Dugalić kaže da je broj tih zajmova smanjen jer su banke počele da ih prodaju, a prve rezultate daju i programi koje su za smanjenje tih kredita donele Vlada Srbije i Narodna banka Srbije. Dobro je što više ne beležimo rast već je, naprotiv, prisutna tendencija pada.

Privreda i preduzetnici su ove godine krajnje rezervisani kod uzimanja kredita.

Tako pravna lica beleže od jula do avgusta pad od 0,4 odsto, a suma je 1.398 milijardi dinara. Preduzetnici su još 0,1 odsto slabiji, a suma zaduživanja je samo 46 milijardi. Te brojke popravlja podatak o docnji. Oni koji kredite otplaćuju, sada to čine redovnije. Dok je kod privrede docnja u decembru bila 19,3 odsto, u avgustu se smanjila na 13,7. Kod preduzetnika je pad skromniji: sa 16,3 odsto na 16,1. Građani su, već po tradiciji, tu najbolji, a malo su se i popravili. Njihova docnja je smanjena sa 7,3 odsto na 7,2. Većina zaduženih koja se nađe u problemu spas traži u kreditu za refinansiranje. Tokom prvih osam meseci ove godine pomenuti zajmovi su se povećali 32 odsto, odnosno sa 48,61 milijardi dinara na 64,48 milijarde.

– Refinansiranje je dobra praksa – rekao je Dugalić na jučerašnjoj konferenciji za medije. – Građani tako ne samo da nastavljaju redovno da ispunjavaju preuzete obaveze već dobijaju i povoljnije uslove. Kamate pod kojima se krediti refinansiraju su niže i povoljnije od onih pod kojima su se zaduživali.

U prethodnih deset godina zaduženost se u Srbiji po glavi stanovnika i više nego udesetostručila. Tako se 2006. završila s dugom koji je bio 401 evro, a koncem avgusta on iznosi 940 evra.

Ovde su sabrani krediti, minusi po tekućem raćunu, kreditnim karticama i lizing-ugovorima. Najviša je, naravno, bila i ostala zaduženost vezana za kredite: u 2006. je bila 334 evra, a ove je 867. Minusi su se po glavi povećali s 20 evra na 30, a dugovi po kreditnim karticama po istom kriterijumu s 33 evra na 38. Pad je zabeležen kod finansijskog lizinga – s 14 evra po stanovniku na šest. Te 2006, kada su kreditna ekspanzija kao i drugi oblici zaduživanja bili na uzlaznoj liniji, za evro se plaćalo 79 dinara a sada 123 dinara.

Dugalić se osvrnuo na pad kamata kod stambenih kredita. Stope su tu godišnje između tri i četiri odsto, mada ima i nižih kamata. Tome su doprinele niske stope libora i euribora, koje su u minusu. Zato se banke na međunarodnom tržištu zadužuju pod povoljnijim uslovima, a to su prenele i na klijente. Ukupna suma je 380,66 milijardi dinara. Da je standard viši a uz blagodet pada cena nekretnina, verovatno bi bilo daleko više i kupovina stanova i kuća, kao i uzimanja pomenutih kredita.

Dok su stambeni zajmovi i dalje indeksirani, oni najpopularniji gotovinski i dalje su u dinarima. Među retkima su koji beleže stalni rast, a ta tradicija ni ovoga puta nije izneverena. Koncem avgusta iznosili su 248,11 milijardi dinara, što je dva odsto više nego u julu, ali 12,2 procenata nego na početku godine. Građani ih uzimaju u domaćoj valuti najviše, a kamate su tu takođe pale zbog snižene referentne stope i niske inflacije.

D.Vujošević

Zakon o ličnom bankrotu

Donošenje zakona o ličnom bankrotu pominje se već dugo. Nekoliko puta se čulo da bi Srbija i trebalo da ga donese, i to do kraja ove godine.

– Mi ne učestvujemo u tome, ali i tamo gde je on usvojen, poput Hrvatske ili Slovenije, nije rešio problem ni uticao na rast standarda – kazao je Dugalić.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *