Dvostruki aršini za otpuštanja u privredi i javnom sektoru

Dvostruki aršini za otpuštanja u privredi i javnom sektoru

Po proceni člana Fiskalnog saveta Srbije Vladimira Vučkovića, od 15 milijardi dinara, koliko je država planirana za otpremnine u 2016. godini, dovoljno je da se „pokriju” otkazi za 20.000 do 25.000 zaposlenih u javnom sektoru. Upravo na osnovu novca izdvojenog za otpremnine u 2016. godini on i procenjuje da će toliko zaposlenih naredne godine dobiti otkaz, ali i otpremnine.

Po Fiskalnoj strategiji, najavljeno je da će već na početku naredne godine bez posla ostati 14.512 zaposlenih, od kojih će više od 9.000 dobiti otkaz, dok će ostatak od nešto više od 5.000 otići u penziju. Svima njima sleduju otpremnine koje je država planirala za 2016. godinu. Do kraja te godine bez posla bi trebalo da ostane još 20.000 zaposlenih, što bi značilo da će ukupno dogodine javna uprava biti smanjena za 35.000 ljudi. Od tog najavljenog broja, tako tvrde nadležni, čak 17.000 treba da ode u penziju, neki na samom početku godine, a neki do njenog kraja.

Iako najava da bi između 25.000 i 35.000 zaposlenih dogodine moglo ostati bez posla deluje zastrašujuće, iz izdavajanja za plate zaposlenih u budžetu za narednu godinu to se ne da naslutiti. Naime, na ime plata zaposlenih u novom budžetu predviđeno je 184,28 milijarde dinara, dok je ove godine – kada niko nije dobio otkaz – za tu namenu bilo izdvojeno 179,56 milijardi. Na ime plata zaposlenih planira se pet milijardi dinara više u odnosu na ovu godinu. Dakle, planira se povećanje fonda za plate zaposlenih u javnoj upravi i javnom sektoru, i pored računica da će nekoliko desetina hiljada zaposlenih dobiti otkaz. Ekonomista Milojko Arsić smatra da bi svakako trebalo da se u budžetu za 2016. godinu vide manji izdaci za plate ukoliko će zaista toliko ljudi ostatiti bez posla.

– Odlaskom zaposlenih trošak plata se smanjuje tri odsto, a efekat svih povećanja ne premašuje 2,5 odsto – ocenio je Arsić. – Moguće je da će deo ljudi koji odlaze bez posla ostati krajem 2016. godine pa će platu iz budžeta primati tokom većeg dela godine. Postoji i verovatnoća da su pojedini budžetski korisnici deo otpremnina koje sleduju ljudima koji odlaze u penziju vodili kroz stavke zarade.

Posebno zabinjavaju i aršini za otpremnine za zaposlene u javnoj upravi i javnom sektoru. Naime, predviđeno je da svi koji budu proglašeni viškom dobiju otpremnine od 200 evra po godini staža. Tolika otpremnina pripada i onima koji se dobrovoljno prijave i odu u penziju. Dakle, oni imaju neki od uslova za penziju i sada im se „dobra volja” nagrađuje otpremninom od 200 evra po godini staža. Tako će oni otići u penziju uz dobru otpremninu, a država će na taj način sebi olakšati posao da utvrdi ko je zaista višak i da li je on među onima koji će zarad penzije otići s radnog mesta ili onima koji bi mogli i trebalo još da rade. S druge strane, zaposleni u državnim i društvenim preduzećima koja su godinama bila u restrukturiranju i koja su ove godine otišla u stečaj, ili će otići, ili nisu prodata, nemaju pravo na otpremninu ukoliko imaju uslov za penziju. To nam je potvrdio i direktor Industrije stakla Pančevo Emanuel Lupulesku, koji je za „Dnevnik” izjavio da od 171 radnika koji ostaje bez posla, socijalni program odobren za 170, a za jednog koji ima uslovu za penziju nije. Po tom „receptu” prolaze i drugi zaposleni koji su ostali bez posla, a imaju jedan od uslova za penziju. Na stranu to što oni godinu-dve nisu dobijali platu a zaposleni u javnom sektoru jesu, i što, da bi uopšte otišli u penziju, prvo moraju da potpišu da neće tužiti državu da im poveže „rupe” u stažu. Opet je država i na ovom „testu” pokazala da je delu zaposlenih majka, a drugom delu maćeha. Jer, ako zaposleni u državnim i društvenim preduzećima koji imaju uslov za penzionisanje nemaju pravo na ove otpremnine, to pravilo moralo bi da važi i za zaposlene u javnom sektoru i javnoj upravi.

Polovina ode u penziju

Mada se brojke onih koji bi trebalo da dobiju otpremnine – a sve na osnovu novca izdvojenog za njih – po članu Fiskalnog saveta i kreatorima ekonomske politike razlikuju, jasno je da će od ukupnog broja onih koji će 2016. ostati bez posla na Birou rada završiti samo polovina njih, dok će druga polovina otići u penziju.

Praktično, to znači da će veliki deo viška u javnom sektoru i javnoj upravi, umesto plata koje su primali iz budžeta, od naredne godine primati penzije, takođe većim delom iz budžeta. Samim tim, odmah se postavlja i pitanje koliko će zapravo država uštedeti dugo najavljivanim, a bome i očekivanim, otkazima u preglomaznom državnom aparatu i javnom sektoru. Pogotovo što u toj brojci nije višak zaposlenih u javnim preduzećima, koje država tek treba da rešava i za koje će naknadno morati pripremiti novac za otpremnine.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *