Efikasnost mlekara u Srbiji

Efikasnost mlekara u Srbiji

Sektor prerade mleka u Srbiji se tokom poslednje dve decenije nalazi u procesu tranzicije. Rast ukupnog obima prerade mleka, smanjenje broja mlekara, diverzifikacija mlečnih proizvoda, uvođenje novih tehnologija, rast kvaliteta proizvoda kao i prenošenje tržišne moći sa mlekara na trgovinske lance, glavne su karakteristike tog procesa

Prilagođavanje mlekara novim uslovima poslovanja praćeno je uvođenjem novih inovativnih strategija fokusiranih na polja vertikalne koordinacije i vertikalne integracije u lancu snabdevanja mlekom, objašnjava se u naučnom radu četvoročlanog tima (Rade Popović, Dalibor Panić, Milan Tobdžić i Nikola Juras) sa Ekonomskog fakulteta u Subotici.

Najveći broj prerađivača mleka, uglavnom manjih kapaciteta, svoje mlečne proizvode prodaje preko trgovinskih lanaca. Jedan broj mlekara, uglavnom većih, aktivno koordinira svoje aktivnosti sa poljoprivrednim gazdinstvima kako bi osigurali sirovinsku bazu i unapredili kvalitet sirovog mleka. Neke mlekare su, kako se navodi, izabrale strategiju vertikalne integracije sa poljoprivrednom proizvodnjom, pri čemu su kupile ili same izgradile poljoprivredna gazdinstva koja proizvode mleko za ukupne ili delimične potrebe sopstvene prerade, dok je jedan broj mlekara izgradio sopstvenu maloprodajnu mrežu.

Najefikasnija kooperacija sa poljoprivrednicima

Identifikovano je ukupno šest strategija koje su 82 mlekare u uzorku primenjivale tokom 2015. godine. Rezultati ocene efikasnosti mlekara ukazali su da su najveći nivo efikasnosti ostvarile mlekare koje su se opredelile za aktivnu višedecenijsku kooperaciju sa poljoprivrednicima, pri čemu obe strane vide sebe kao pobednika iz zajedničkih aktivnosti. Ovoj inovativnoj strategiji su se priklonile sve velike i nekoliko mlekara srednje veličine.

Aktivnom kooperacijom sa poljoprivrednicima u vidu pružanja savetodavnih, finansijskih i drugih usluga omogućili su poljoprivrednicima da dugoročno razviju svoja gazdinstva i unaprede količinu i kvalitet mleka, što je bio preduslov da mlekare unaprede sopstveno poslovanje.

Autori zaključuju da strategija aktivne kooperacije mlekara sa poljoprivrednicim,a uz obostrano uvažavanje interesa i potreba na dugoročnom nivou, jeste pobednička. Sa druge strane strategije potpune vertikalne integracije i integracije sa proizvodnjom sirovog mleka, zbog rizika u poljoprivrednoj proizvodnji i specifičnih zahteva u menadžmentu, nisu dale zadovoljavajuće rezultate u pogledu efikasnosti prerade mleka.

Agrovesti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *