Ekologija problem “Župi”, EPS-u, NIS-u…

Ekologija problem “Župi”, EPS-u, NIS-u…

Čak 225 firmi u Srbiji mora da do 2020. godine promeni propise iz oblasti životne sredine zbog usklađivanja sa aktima Evropske unije. Ipak, Srbija nema dovoljno vremena da proceduru završi za tri godine, pa će, objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, pregovarati o tome da 24 preduzeća dobiju produžetak roka od dve do četiri godine za obavljanje tog posla.Na spisku onih kojima je potrebno još minimum pet godina za ekologiju su kruševačka Hemijska industrija “Župa”, “Elektroprivreda Srbije”, “Železara Smederevo” i “Naftna industrija Srbije”, kaže pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Aleksandar Vesić. Ove kompanije treba da pribave integrisanu dozvolu koja potvrđuje da postrojenja nemaju značajniji negativni uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

– Postoji opasnost od toga da ta postrojenja budu zatvorena kada uđemo u EU ukoliko ne postignemo dogovor o određenom grejs periodu – rekao je Vesić prilikom posete Hemijskoj industriji “Župa” i Regionalnoj privrednoj komori. – Država će pregovarati o tome da preduzeća dobiju produžetak roka, jer je mnogo propisa koji bi trebalo da budu primenjeni za kratko vreme. Ostali, među kojima je i devedesetak farmi svinja i koka, te standarde će morati da ispune do 2020. godine.

Neophodno je da firme, pored integrisane dozvole, pribave i akcioni plan za punu implementaciju propisa u oblasti zaštite životne sredine.

– U Republici Srbiji danas ima 225 takvih postrojenja, prema poslednjoj reviziji spiska – navode u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. – Da bi dobila integrisanu dozvolu, postrojenja moraju da usklade svoj rad sa evropskim standardima, što zahteva velika materijalna ulaganja. To predstavlja problem za industriju i jedan je od najvećih razloga zašto ovu integrisanu dozvolu poseduje samo 18 preduzeća.

 

Jedna propusnica za sve

Na spisku svih dozvola koje su firmama potrebne da bi dobile ovu integrisanu “ekološku” dozvolu nalazi se dokumentacija u vezi s vodnim, tehnološkim i drugim projektima, pa i građevinske i upotrebne dozvole, što predstavlja poseban problem u većini slučajeva, navode u Ministarstvu poljoprivrede.

– Pregovaraće se sa EU, i to za svako postrojenje pojedinačno, radi dobijanja prelaznih rokova – dodaju u ovom ministarstvu. – Mora se napomenuti da se za određivanje rokova mora uzeti u obzir kako visina materijalnih ulaganja za postrojenje, tako i ekonomska analiza za svako od njih pojedinačno, da bi se stvorila jasna slika o tome da li su ti periodi opravdani ili ne.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama