EU neće “potopiti” izvoz našeg šećera

EU neće “potopiti” izvoz našeg šećera

Šta ukidanje kvota za prozvodnju šećerne repe u evropi donosi srpskim fabrikama. Glavno tržište su okolne zemlje koje nemaju svoje pogone.

Šećerane iz Srbije, procenjuju stručnjaci, i pored toga što je EU svojim poljoprivrednicima ukinula kvote za proizvodnju šećerne repe, ne bi trebalo da imaju problema sa plasmanom svog “slatkog” proizvoda. Šećer proizveden u Srbiji, slažu se upućeni, mogao bi lako da nađe kupce u zemljama u okruženju koje nemaju svoje šećerane, ili imaju tek minimalan broj ovakvih fabrika.

Šećerna repa se, kako objašnjava Živko Ćurčić, rukovodilac Odeljenja za šećernu repu na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, već tradicionalno gaji na 50.000 do 70.000 hektara.

– Suša je ostavila svoj danak i na repi, pa je prinos nešto manji, od tridesetak pa do 100 tona po hektaru, tamo gde je repa bila zalivana – jasan je Ćurčić. – Poljoprivrednici, međutim, ne bi trebalo da imaju problema sa prihodom. Sušna godina dovela je i do toga da sadržaj šećera u njemu bude znatno veći, pa je umesto od 12 do 16 digestija i do 20 odsto. Samim tim, Srbija će i s rodom koji je manji imati dovoljno šećera.

Srbija, kako ocenjuje Ćurčić, ne bi trebalo da ima problema ni sa ukidanjem kvota za proizvodnju repe u EU, sledeće godine.

– Sigurno je da će se proizvodnja repe u EU povećati, ali Srbija ima svoje tržište u okolnim zemljama – poručuju Ćurčić. – Kod nas, u zavisnosti od količine repe i godine, radi i pet šećerana, dok okolne zemlje imaju jednu ili najviše dve. Samim tim, smatram da ćemo, uz saradnju sa poljoprivredicima, moći stabilno da držimo svoju poziciju.

Potrebe

Srbija, kako ukazuje Ćurčić, godišnje troši oko 250.000 tona šećera. Očekuje se da će ove godine biti proizvedeno oko 400.000 tona, tako da će šećera biti dovoljno i za naše potrebe, a i za izvoz.

I u “Sunoku”, najvećem proizvođaču šećerne repe u našoj zemlji, ali i u regionu, smatraju da ukidanje kvota ne bi trebalo da dovede do problema, ali da će dovesti do zaoštravanja konkurencije i borbe za povećanje efikasnosti proizvodnje.

– Ukidanjem sistema kvota proizvođačima u Evropi je omogućeno da proizvodnju prilagode stvarnim prilikama na tržištu i da istraže nova – ističe Ljubiša Radenković, direktor ove kompanije. – Ključ opstanka i razvoja domaće industrije šećera je u unapređenju poljoprivredne proizvodnje u smislu povećanja kvaliteta i prinosa šećerne repe.

I Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa “Matijević”, ali i najveći proizvođač šećerne repe u Srbiji, koji je ove godine ovu biljku gajio na 3.300 hektara, razmišlja o kvotama za proizvodnju u EU.

– Ulaganje u gajenje repe je veliko, od 1.500 do 2.000 evra po hektaru, tako da ću još videti kako će se stvari razvijati – objašnjava Matijević. – Veći mi je problem odluka državnih organa da umanji količine državne zemlje po uslovnom grlu, tako da sada imamo 25.000 hektara, a obrađivali smo 33.000…

Nepoznanica

Konačne posledice odluka EU o kvotama su, kako ocenjuje Radenković, još uvek nepoznanica čak i za kreatore ove politike, iako oni veruju da će podstaći povećanje proizvodnje šećerne repe.

– Prilike na svim tržištima šećera su prilično turbulentne, a to je posledica ne samo izmenjenih propisa i regulative, već i dramatičnih posledica snažnih nepogoda koje pogađaju najveće svetske proizvođače šećera – ističe Radenković.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama