EU: Zahuktava se rasprava oko budžeta

EU: Zahuktava se rasprava oko budžeta

Predlogom da se u budžetu EU u razdoblju 2020-2027. smanje sredstva za dosad “nedodirljive” subvencije za poljoprivredu i da se pristup fondovima za manje razvijena područja Unije direktno uslovi vladavinom zakona i solidarnošću u politici prema izbeglicama, Evropska komisija udarila je u “gnezda stršljenova”. Kada je reč o kandidatima za članstvo, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da će naredni budžet EU biti dobar za Srbiju i Zapadni Balkan jer je planirano više novca za pomoć.

Upozorenje jednog medija u EU u “udarcu u stršljenova gnezda” odražava opštu bojazan da će rasprave o Višegodišnjem finansijskom okviru (MFF) biti veoma oštre takođe zbog činjenice da se zbog izlaska Britanije iz EU od 2021. mora popuniti manjak u budžetu od 90 milijardi evra, a neke bogate članice, poput Holandije i Austrije kažu da neće dati ni evro.

Već su na taj predlog Komisije u Briselu, koji treba da usvoje lideiri EU i Evropski parlament, krenule prave topovske salve iz najvećeg poljoprivrednog proizvođača i izvoznika Francuske, čiji ministar poljoprivrede kaže da to “ne može proći”.

CAP glavna jabuka razdora

Glavna jabuka razdora su ipak Zajednička poljoprivredna politika (CAP) i kohezioni fondovi na koje je dosad otpadalo preko 70% budžeta EU, a sad bi trebalo da se smanje na 60%.

Naročito Poljska, koja će u razdoblju 2014-2020 .iz fondova EU dobiti preko 80 milijardi evra, i Mađarska takođe odlučno odbijaju da se novac iz kohezionih fondova, dakle za pomoć nerazvijenim regiona s ciljem da dostignu prosek i konkurentnost EU, delom zaustavi za poljske i mađarske siromašne oblasti.

To međutim traže Evropska komisija, Evropski parlament i neke zemlje članice, jer smatraju da poljske i mađarske vlasti gaze evropske vrednosti vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i slobode izražavanja.

Ali u šta bi se sve moglo izroditi, govori i strahovanje varšavskog dnevnika Gazeta Viborča da bi rasprave oko budžeta i naročito pomenuto “kažnjavanje” poljskih vlasti izazvali veliki “antievropski bunt” u vladajućoj stranci PiS, i štaviše, “jastrebove u njoj naveli na zaključak da im Brisel daje šansu za izlazak Poljske iz EU”.

Prema MFF, sedmogodišnji budžet EU bio bi 1,27 hiljada milijardi evra, što je samo nešto više od 1,1% bruto domaćeg proizvoda svih članica EU. Ali, reč je i o tome da neke članice u budžet EU uplaćuju više nego što iz njega dobijaju, upravo kao Holandija ili Austrija, a neke države EU, kao Poljska ili pre više godina Španija, uspevaju da iz fondova EU dobiju zamašna sredstva koja vidno pomažu njihovim privredama i opštem razvitku.

Nema sredstava za ”proširivanje”

I upravo, s tim u vezi, nekako je nastala i mala zbrka oko toga da Višegodišnjim finansijskim okvirom nisu predviđena nikakva sredstva za “proširivanje”, dakle prijem novih članica, iako je “kao moguće” Strategijom proširivanja EU navedeno da bi Srbija i Crna Gora, recimo, mogle da 2025. postanu članice.

To bi značilo da bi tad trebalo da dobijaju i osam-devet puta veća sredstva iz kohezionih i drugih fondova EU u odnosu na sadašnji program za pripremu za članstvo IPA. IPA III fond od 12 milijardi i 865 miliona evra je unesen u predlog budžeta EU 2020-2027.

Ukoliko bi, što je zasad uslovljeno punim preustrojstvom struktura EU i stvaranjem jezgra oko evrozone, Srbija i(ili) Crna Gora ipak došle na prag EU, onda bi se sredstva iz IPA i drugih fondova preusmerila za kohezione i druge fondova za ove nove članice, a moguće je i da se budžet nešto uveća, kao u slučaju ulaska Hrvatske, Rumunije i Bugarske u članstvo.

EurActiv

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *