Evo zašto jedemo beli luk iz Kine, pasulj iz Kirgistana i paradajz iz Albanije iako sve to i mi gajimo

Evo zašto jedemo beli luk iz Kine, pasulj iz Kirgistana i paradajz iz Albanije iako sve to i mi gajimo

Pasulj iz Kirgistana, holandski krompir, mađarski grašak, beli luk iz Kine, zelena salata iz Italije. Jabuke i kruške iz Poljske, lešnik iz Turske… Sudeći po uvozu, ceo svet je na tanjirima građana Srbije, i to onog voća i povrća koje se i u našoj zemlji tradicionalno gaji. Očito, ne i dovoljno za naše potrebe.

Srbija je i izvoznik, ali i uvoznik voća i povrća. Statističke podatke potvrđuju i rafovi u prodavnicama. Jabuku izvozimo najviše u Rusku Federaciju, ali je uvozimo i kupujemo onu iz Poljske, Italije i Makedonije. Kruška se takođe izvozi u Rusku Federaciju, a uvozi iz Poljske, pa i Slovenije. Lešnik dobavljamo iz Turske…

Kruške iz Italije preko Slovenije do Srbije

kruške izvozimo u Rusku federaciju, pa potreba za uvoznim

U prodavnicama uveliko mogu da se kupe kruške iz uvoza prvog kvaliteta. One prozvedene u Srbiji prve klase izvoze se u Rusku Federaciju. U marketima ima i domaćih sorti, ali uglavnom druge klase. U pojedinim i uvozne i domaće imaju istu cenu – 200-250 dinara. Dešava se i da kupujemo iz recimo Slovenije kruške koje su proizvedene u Italiji…

Srbija sa posejanih 7.343 hektara stabala krušaka, i prosečnim godišnjim rodom od 65.000 tona daleko je iza vodećih proizvođača – Italije, Španije, Belgije i Poljske, gde inače država daje izuzetno velike podsticaje za ovu vrstu proizvodnje kako kroz mere direktnih plaćanja tako i kroz podršku za ruralni razvoj.

– Ovakav sistem jakih podsticaja u velikoj meri utiče na postizanje niže proizvođačke cene usled snižavanja troškova u primarnoj proizvodnji. Takođe, primene visokih tehnologija gajenja, savremenih agrotehničkih mera i naučnih dostignuća, u velikoj meri doprinose ostvarivanju znatno većih prinosa. Srbija poslednjih godina veliki deo roda prve klase kruške izvozi u Rusku Federaciju, pa na domaćem tržištu uglavnom ostaju male količine i plodovi najčešće druge klase – kaže za “Blic” Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije.

Krompir iz Holandije, pasulj iz Egipta

Ista priča i sa povrćem. Kupujemo i jedemo domaći krompir, ali i onaj iz Holandije, Nemačke i Belgije. Širok izbor imamo i kod kupovine pasulja. Tako za kilogram domaćeg trebalo bi da izdvojimo 340 dinara, za onaj iz Kirgistana 40 dinara manje, dok egipatski košta 250 dinara.

Grašak prodajemo Hrvatskoj, Rumuniji i Makedoniji, a uvozimo iz Nemačke i Mađarske. Čak se pribegava uvozu i svežeg krastavca iz Španije, Albanije i Makedonije, kao i paradajza iz Albanije, Makedonije i Italije.

Zelene salate ima preko cele godine, a u pojedinim marketima prodaje se ona poreklom iz Italije. Osim domaćeg belog luka, tu je i onaj krupniji iz Kine…

Zašto je to tako

Na pitanje “Blica” šta je razlog povećanog uvoza povrća i voća, kao da li i koliko ima veze sezonski karakter srpske poljoprivrede, u ministarstvu poljoprivrede kažu:

“Najveće količine voća i povrća uvoze se van sezone sazrevanja i branja plodova, s obzirom na to da je sezonski karakter srpske poljoprivrede, odnosno da povrće stiže u određeno doba godine, usled klimatskih uslova u Srbiji. Van sezone, trgovinski lanci posežu za uvozom kako bi nadomestili potrebne količine. Upravo su ovaj nedostatak proizvođači povrća sagledali, i u poslednjih par godina je sve veća proizvodnja povrća u zatvorenom prostoru sa kontrolisanim klimatskim uslovima (plastenicima), za šta postoje subvencijske mere podrške od strane ministarstva”.

Kao drugi razlog uvoza, u ministarstvu poljoprivrede navode novi sortiment određenih voćnih vrsta i povrtarskih kultura koje još nisu počele masovno da se proizvode u našoj zemlji, a postoji interesovanje i potražnja za ovim sortama voća i povrća, kao što su na primer neke sorte jabuka.

Sve zbog pakovanja

Takođe, jedan od razloga uvoza, je taj što naši proizvođači ne mogu da isporuče dovoljne količine voća i povrća u jedinstvenom pakovanju i ujednačenom kvalitetu, odnosno standardu, iako raspolažu tom robom. Iz tih razloga, trgovinski lanci i industrija, umesto da nabavljaju povrće i voće od većeg broja malih proizvođača u zemlji, uvoze povrće i voće ujednačenog kvaliteta i pakovanja iz susednih zemalja.

Zaštita domaćih proizvođača

U ministarstvu poljoprivrede navode da u toku sezone, voće i povrće ima dobru carinsku zaštitu, gde pored osnovne carine, imamo prelevmane i sezonske carine, koji dodatno štite naše voće i povrće od prekomernog uvoza.

U isto vreme, naši proizvođači se opredeljuju za izvoz ovih proizvoda, naročito voća, na druga tržišta, posebno tržište Ruske Federacije, za koje su inostrani kupci spremni da plate višu cenu.

Da li je bezbedno za ishranu?

Ono što građane Srbija najviše zanima jeste da li kupuju i jedu ispravno i bezbedno uvozno voće i povrće. U ministarstvu odgovaraju – Da.

– Na osnovu sprovedenih službenih kontrola i dobijenih laboratorijskih analiza, na tržištu Srbije u registrovanim objektima, voće i povrće je bezbedno za ishranu – izričiti su u Ministarstvu poljoprivrede.

Kontrolu voća i povrća kao primarnih poljoprivrednih proizvoda kontroliše Fitosanitarna inspekcija i to u okviru redovnih kontrola i po planu monitoringa koji se donosi na godišnjem nivou. Kod uvoznika proizvode kontrolišu granična fitosanitarna inspekcija na mestima carinjenja.

Izvor: Blic

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *