Evropi treba bilion evra da preživi

Evropi treba bilion evra da preživi

Hiljadu milijardi evra bi uskoro moglo biti malo za uzdrmanu ekonomiju Evrope, prema oceni analitičara japanske finansijske grupacije Nomura.

Naime, analitičari već pričaju o vremenu i načinu na koji će Evropska centralna banka (ECB) proširiti program monetarnih podsticaja vredan 1,1 bilion evra, koji je na snazi proteklih šest meseci i koji je uveden kako bi pomogao privredni oporavak 19-člane zone evra, prenosi američka agencija AP.

Predsednik ECB-a Mario Dragi će, prema tvrdnjama analitičara, verovatno iskoristiti konferenciju za štampu u četvrtak, 3. septembra, kako bi ukazao na spremnost te institucije da, ako bude bilo potrebe, poveća napore za podizanje tvrdoglavo niske inflacije ili da ograniči potencijalnu štetu koju mogu izazvati ekonomske poteškoće u Kini.

Kako podseća AP, ECB-ov program otkupa obveznica članica zone evra trebalo bi da bude na snazi do septembra 2016. godine, a u okviru njega se mesečno otkupljuju vladine i korporativne obveznice vredne 60 milijardi evra.

Putem ovog programa, nazvanog kvantitativno labavljenje, upumpava se svež novac u privredu, radi podizanja stope inflacije koja je u ovom trenutku na tako niskom nivou da izaziva bojazan u pogledu stanja evropske privrede.

Analitičari, međutim, smatraju da su efekti ECB-ovog programa još nejasni i da je oporavak Evrozone, uprkos niskim cenama nafte, slabom evru i ogromnim podsticajima Centralne banke, i dalje slabašan.

Pozitivno je to što banke odobravaju više pozajmica kompanijama, a negativno je to što je inflacija zaglibljena na niskih 0,2 odsto, kako su pokazali jučerašnji podaci. Isto tako, poslednja anketa ekonomskog poverenja – koja kombinuje perspektive preduzeća i potrošača – pokazala je da je poverenje u Evrozoni samo blago poraslo u avgustu.

Stopa nezaposlenosti u Evrozoni je i dalje na visokom nivou od 11,1 odsto u drugom kvartalu, a privredni rast je u tom kvartalu iznosio skromnih 0,3 odsto.

Predsednik ECB-a je još u januaru ove godine, kada je najavio program podsticaja, rekao da će produžiti trajanje programa i posle septembra 2016. godine ukoliko inflacija ne poraste u odgovarajućem obimu.

Kako ocenjuju analitičari, upumpavanje svežeg novca u privredu može pomoći podizanju inflacije, može učiniti kredite dostupnijima i u teoriji dati podstrek privrednom rastu, a isti recept su već oprobale Američka centralna banka (Fed), centralna banka Engleske i centralna banka Japana.

Fed je, kako navodi AP, završio sa programom otkupa obveznica i u ovom trenutku razmatra početak pooštravanja monetarne politike, uz potencijalno podizanje kamatne stope već ovog meseca.

Izvor: 01.09.2015.B92

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *