Evropska komisija podigla procenu rasta Srbije na dva odsto za 2016.

Evropska komisija podigla procenu rasta Srbije na dva odsto za 2016.

Evropska komisija  je u novom izveštaju podigla predviđeni privredni rast Srbije za ovu godinu na dva odsto u odnosu na 1,6 odsto koliko je prognozirala u izveštaju u januaru.

Evropska komisija je u novom izveštaju podigla predviđeni privredni rast Srbije za ovu godinu na dva odsto u odnosu na 1,6 odsto koliko je prognozirala u izveštaju u januaru.

Za 2017. godinu Komisija je ostavila prognoziran rast na 2,5 odsto, dok je revidirala procenu rasta za 2015. godinu sa 0,8 na 0,7 odsto.

Evropska komisija je izveštaju navela da očekuje da će se rast BDP-a ubrzati uz podršku snažnih investicija i izvoznih pokazatelja.

Takođe se očekuje da će se marginalno popraviti i privatna potrošnja, koja je više godina vukla rast na dole, podstaknuta rastom plata u privatnom sektoru i rastom zapošljavanja.

Uprkos značajnoj fiskalnoj konsolidaciji 2015, povećano poverenje kao rezultat primenjenih reformi i niskih cena nafte pomogli su privredi da se oporavi brže nego što je prvobitno očekivano, navodi se u izveštaju.

Stalni rast prihoda, uključujući i jednokratih će doprineti nižem nego planiranom budžetskom deficitu 2016. godine, ali fiskalni rizici ostaju visoki i državni dug i dalje raste, navodi Evopska komisija.

Industrijska proizvodnja, podstaknuta energetikom i rudarstvom porasla je u prva dva meseca ove godine. Proizvodnja je takođe imala dobre rezultate i rasla u većini sektora. Trgovina na malo i podaci o platama takođe daju znake oporavka u privatnoj potrošnji.

Očekuje se da će rast izvoza biti snažan u narednom periodu, podržan tekućim oporavkom u zemljama glavnim trgovinskim partnerima Srbije, nedavnim novim investicijama i porastom produktivnosti kao posledice domaćih reformi.

Međutim, neto izvoz će prema prognozi samo marginalno doprineti rastu, jer će povećana domaća tražnja podstaći i veći uvoz, piše u izveštaju.

Neizvesna je putanja javne potrošnje i zavisi od veličine i tajminga najavljenog smanjenja broja radnih mesta u javnom sektoru, navodi se u izveštaju.

Kako se navodi, privreda je i dalje izložena brojnim spoljnim rizicima i osetljiva je na poremećaje međunarodnog toka kapitala i fluktuaciju cena nafte. Rizici za predviđeni scenario takođe dolaze od ublažavanja fiskalne konsolidacije i napora za strukturalnu reformu.

Cenovni pritisci će, kako se očekuje, biti niski. Međutim, predviđa se da će inflacija postepeno da se povećava i da će ući u marginu tolerancije centralne banke, podstaknuta rastom domaće tražnje.

U prvim mesecima 2016. nastavljeni su dobri pokazatelji u prihodima, koji su posledica znatnih neplaniranih jednokratnih prihoda od koncesija od prodaje nekoliko telekomunkacionih frekvencija, piše u izveštaju.

Veći od planiranih prihoda će kako se očekuje dovesti do boljeg nego planiranog budžetskog deficita ove godine, međutim predviđa se da će budžetski deficit pasti samo neznatno 2017. godine.

Evropska komisija je u novom izveštaju podigla predviđeni privredni rast Srbije za ovu godinu na dva odsto u odnosu na 1,6 odsto koliko je prognozirala u izveštaju u januaru.

Za 2017. godinu Komisija je ostavila prognoziran rast na 2,5 odsto, dok je revidirala procenu rasta za 2015. godinu sa 0,8 na 0,7 odsto.

Evropska komisija je izveštaju navela da očekuje da će se rast BDP-a ubrzati uz podršku snažnih investicija i izvoznih pokazatelja.

Takođe se očekuje da će se marginalno popraviti i privatna potrošnja, koja je više godina vukla rast na dole, podstaknuta rastom plata u privatnom sektoru i rastom zapošljavanja.

Uprkos značajnoj fiskalnoj konsolidaciji 2015, povećano poverenje kao rezultat primenjenih reformi i niskih cena nafte pomogli su privredi da se oporavi brže nego što je prvobitno očekivano, navodi se u izveštaju.

Stalni rast prihoda, uključujući i jednokratih će doprineti nižem nego planiranom budžetskom deficitu 2016. godine, ali fiskalni rizici ostaju visoki i državni dug i dalje raste, navodi Evopska komisija.

Industrijska proizvodnja, podstaknuta energetikom i rudarstvom porasla je u prva dva meseca ove godine. Proizvodnja je takođe imala dobre rezultate i rasla u većini sektora. Trgovina na malo i podaci o platama takođe daju znake oporavka u privatnoj potrošnji.

Očekuje se da će rast izvoza biti snažan u narednom periodu, podržan tekućim oporavkom u zemljama glavnim trgovinskim partnerima Srbije, nedavnim novim investicijama i porastom produktivnosti kao posledice domaćih reformi.

Međutim, neto izvoz će prema prognozi samo marginalno doprineti rastu, jer će povećana domaća tražnja podstaći i veći uvoz, piše u izveštaju.

Neizvesna je putanja javne potrošnje i zavisi od veličine i tajminga najavljenog smanjenja broja radnih mesta u javnom sektoru, navodi se u izveštaju.

Kako se navodi, privreda je i dalje izložena brojnim spoljnim rizicima i osetljiva je na poremećaje međunarodnog toka kapitala i fluktuaciju cena nafte. Rizici za predviđeni scenario takođe dolaze od ublažavanja fiskalne konsolidacije i napora za strukturalnu reformu.

Cenovni pritisci će, kako se očekuje, biti niski. Međutim, predviđa se da će inflacija postepeno da se povećava i da će ući u marginu tolerancije centralne banke, podstaknuta rastom domaće tražnje.

U prvim mesecima 2016. nastavljeni su dobri pokazatelji u prihodima, koji su posledica znatnih neplaniranih jednokratnih prihoda od koncesija od prodaje nekoliko telekomunkacionih frekvencija, piše u izveštaju.

Veći od planiranih prihoda će kako se očekuje dovesti do boljeg nego planiranog budžetskog deficita ove godine, međutim predviđa se da će budžetski deficit pasti samo neznatno 2017. godine.

Izvor: Beta

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *