Fale majstori da prave cipele za „Guči” i „Pradu”

Fale majstori da prave cipele za „Guči” i „Pradu”

Ukoliko bude sve išlo po planu, već na jesen će u Sremskoj Mitrovici biti otvoren novi pogon za proizvodnju obuće. Reč je o fabrici „East West”, a menadžer te italijanske kompanije najavio je da će u novom pogonu posao dobiti 600 radnika. Predstavnici kompanije, čiji su klijenti „Guči”, „Prada” i druge svetski poznate obućarske industrije, već su napravili dogovor sa sremskomitrovačkom filijalom Nacionalne službe za zapošljavanje da bi počelo testiranje, ali i obuka nezaposlenih za poslove šivenja, krojenja i sečenja delova za obuću.

Proteklih dana već je krenuo prvi krug obuke radnika za obućarske poslove, a mogu se priključiti i oni s radnim iskustvom ili bez njega, ali je veliko pitanje koliko će nezaposlenih u Sremskoj Mitrovici i okolnim sremskim gradovima biti zainteresovano za obuku s obzirom na to da su plate u toj industriji male.

Jer, industrija obuće u Srbiji već godinama nema nekadašnji sjaj i nije ni blizu vremena kada je bila jedan od glavnih izvoznika u Evropu. Danas je organizovana u okviru 300 preduzeća u kojima trenutno radi približno 10.000 radnika, mahom ženske radne snage. U Srbiji se danas pravi obuća za poznate svetske kuće, ali se to većinom radi u firmama koje su u stranom vlasništvu.

Samo u 2015. godini Srbija je izvezla obuće za 300 miliona dolara, ali je u isto vreme uvezla cipela za 400 miliona dolara. U obućarskim radionicama u Srbiji šije se obuća najčuvenijih svetskih proizvođača, ali i dalje veliki problem predstavlja nedostatak sirove kože, ali i kvalifikovane radne snage.

Po objašnjenju sekretara Udruženja Privredne komore Srbije za tekstil, kožu i obuću Milorada Vasiljevića, najveći problem obućarske industrije u Srbiji je nedostatak sirove kože jer su dve kožare koje postoje, u Zrenjaninu i Rumi, u stranom vlasništvu pa rade za 19 najpoznatijih svetskih proizvođača, ali zato uvoze sirovinu iz Italije i Turske.

Valja podsetiti na to da je u Srbiji nekada bilo čak 27 fabrika za preradu i štavljenje kože i da su na kraju ostale samo pomenute dve, koje nemaju dovoljno sirovine i za srpsko tržište, s obzirom na to da su okrenute izvozu u Italiju i Tursku. Uz to, i stočni fond Srbije je sve siromašniji pa je iz godine u godinu sve teže doći do kvalitetne sirove kože.

Osim manjka sirovina, obućare muče i nelojalna konkurencija, siva ekonomija, visoke dažbine i nedostatak kvalifikovane mlade radne snage. Poseban problem je i to što veliki deo naše obućarske inudstrije zapravo radi samo delove obuće za poznate svetske brendove preko doradnih poslova. Stručnjaci upozoravaju na to da možda „zveči” kada se kaže da se kod nas šiju „Prada” ili „Valentino” cipele, ali da to nije recept za oživljavanje te industrije jer se ne može očekivati razvoj samo na doradnim poslovima, s obzirom na to da to donosi malu zaradu proizvođačima jer je nivo dodate vrednosti nizak, a na međunarodnom tržištu vlada jaka konkurencija.

Podaci PKS-a pokazuju da industrija kože i obuće Srbije beleži najveći plasman svojih proizvoda na italijansko tržište – više od 50 odsto svog izvoza – ali i da ujedno najviše uvozi s italijanskog tržišta – 40 odsto.

Lj. Malešević

Italijani spremni da ulažu
Očigledno je da su italijanske obućarske kompanije spremne da ulažu na srpsko tržište jer procenjuju da je ovde radna snaga jeftinija i da su ulaganja u proizvodnju kvalitetne obuće manja. Vlasnik italijanske kompanije „East West”, koja će posle Sombora, Vršca i Vladimiraca otvoriti pogon i u Sremskoj Mitrovici, je Enriko Rosi. Njegova kompanija je u Srbiji zastupljena preko preduzeća „Progeti” d. o. o. i veliki je srpski izvoznik gornjih lica i gotove obuće. Međutim, problem i dalje predstavlja kvalifikovana radna snaga i sasvim je izvesno da će i nezaposleni na kraju shvatiti da posla ima ukoliko se prekvalifikuju za obućare i prihvate da rade za poznate strane kompanije.
Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *