Falsifikuju čak i zdravu hranu

Falsifikuju čak i zdravu hranu

 

Natpis „organski proizvod“ iznad voća i povrća sve češće se može videti na pijačnim tezgama. Trgovci njim najubedljivije pravdaju visoke cene svojih proizvoda, koje su ponekad i duplo veće od onih na susednim tezgama. Rečenica „To je organsko, neprskano, iz moje bašte…“, kako stvari stoje, postala je odličan recept za „uspeh“. Jer, samo retki kupci znaju za sertifikat i nalepnicu, koja bi trebalo da prati organske proizvode.

Uz to, kako kažu upućeni, inspekcijske službe koje bi u slučajevima obmane trebalo da reaguju, imaju suviše posla, odnosno, premalo ljudi…

– Termin „organsko“ ušao je u uši i sve više potrošača traži ovakve proizvode, uvereno da kupuju zdravu i bezbednu hranu – objašnjava Olivera Radovanović, iz „Zelene mreže Vojvodine“, organizacije koja godinama unazad podržava i edukuje proizvođače organske hrane. – Kupci, međutim, moraju da znaju da je upravo oznaka, koju proizvođači organske hrane dobijaju kada prođu kroz proces sertifikacije, i koju im daju ovlašćene sertifikacione kuće, jedina merodavna da potvrdi da je proizvod gajen po principima organske proizvodnje.

Dolazak do ovog sertifikata, dodaje Radovanovićeva, nije nimalo jednostavan, jer konverzija zemljišta, da bi se na njemu gajila organska hrana, traje i po nekoliko godina. Za imanje od pet hektara, to može da košta od deset do petnaest hiljada evra.

– Zakonska regulativa u ovoj oblasti je vrlo solidna, odnosno, imamo i zakon i prateće pravilnike, ali problem nam, nažalost, prave državni organi zaduženi za kontrolu – ističe Radovanovićeva. – Poljoprivrednih inspektora koji bi mogli da sankcionišu lažne organske proizvođače nema dovoljno, a komunalni inspektori, nažalost, nisu upućeni da bi trebalo da kažnjavaju i ovakve slučajeve. Uz to se sistem subvencionisanja za organske proizvođače menja od ministra do ministra, tako da proizvođači jednostavno nemaju sigurnosti.

Radovanovićeva, napominje i kako bi organski proizvođači u Srbiji, kojih nema više od 300, a među njima je samo 80 primarnih proizvođača, mogli da tuže obmanjivače.

– Nažalost, ni to nije adekvatno rešenje – kaže ona.

– Nesavesnih i željnih zarade će bez adekvatne kontrole uvek biti, tako da, praktično, kupcima preostaje da sami vode računa o tome šta kupuju.

Porodica Vozar iz Kisača jedna je od prvih u Srbiji koja je počela da se bavi organskom proizvodnjom i trenutno na 12 hektara gaji oko 30 vrsta raznog povrća.

– Ne kažem da među onim proizvođačima bez oznake za organsku proizvodnju nema dobrih i savesnih, koji nisu imali novca za sertifikaciju, ali to niko ne može pouzdano da zna – ističe Andrija Vozar. – Srećom, naši proizvodi su sve traženiji, pa i da proizvedemo deset puta više, ne bi bilo problema sa prodajom…

Izvor: Novosti

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *