Fantomske firme brže od inspektora

Fantomske firme brže od inspektora

Bolja i efikasnija naplata poreskih prihoda jedan je od stalnih zadataka države. Što je njena kasa punija, to su i šanse da nadležni iz Međunarodnog monetarnog fonda budu velikodušniji kod odobravanja povećanja plata i penzija. Ove godine na tom planu i nismo bili loši. U državnoj kasi ima 70 milijardi dinara više nego što se očekivalo na početku ove godine. Dobar deo novca tu se slio zahvaljujući efikasnijoj naplati poreza. Ali, prostora za bolje ubiranje ovih prihoda itekako ima. Pored činjenice da su inspektori nedavno otkrili da svaki treći prometnik ne izdaje fiskalne račune, tu su i fantomska preduzeća koja pokušavaju pa i uspevaju da ostvare povraćaj PDV koji nisu ni platili.

Kako stvari stoje sa prihodima, a kako sa izbegavanjem plaćanja? Podaci govore da je od početka godine država naplatila 268 milijardi dinara poreza na dodatu vrednost. To je sedam milijardi više nego za isti period poršle godine. Povećani su prihodi od PDV na uvozne proizvode i usluge. Na to je uticala privredna aktivnost većeg obima ali i efikasniji rad poreskih inspektora koji su uspeli da naplate više prihoda. Pored PDV-a, više je naplaćeno i prihoda od akciza. Ova dva poreska oblika su i glavni oslonci za punjenje državne kase.

Što se tiče izbegavanja ovih obaveza, podaci Poreske uprave govore da je za prvih sedam meseci ove godine nije plaćeno 7.228.237 dinara. U ovom domenu takođe vode akcize i PDV. Kod prvih je naplata bila 127.098.628 dinara, a kod drugog oblika 2.425.019.804 dinara . Borba protiv naplate poreza je jako bitna. Član Fisklanog saveta Nikola Altiparmakov smatra da će to pored punije državne kase doneti i brži privredni rast. Tako se obezbeđuje poslovanje pod jednakim uslovima.

Na efikasniju naplatu PDV-a nedavno se osvrnuo i ministar finansija Srbije Dušan Vujović. On je naglasio da se u neto iznosu mora smanjiti iznos nepravdanog refundiranja PDV-a.

– Imamo situacije da se koriste veštačke fakture. Preko njih se vrati PDV i ako nije ni plaćen , a potom se preduzeće za 24 časa zatvori. To su te takozvane veštačke firme koje se i prave da bi se povukle pare od države – naglasio je on.

O preduzećima koja su bila uspešna u povraćaju PDV-a , a koji nisu ni platila, najviše čitamo na stanicama crne hronike. Tu su i dobila naziv „fantom firme“. O tome kako se protiv njih boriti, predsednik Udruženja vojvođanskih računovodstevni agencija Jovan Beara kaže:

– Najbolji način da se spreče zloupotrebe tog tipa su kontrole. Pre dve – tri godine nadležni iz jedinica Poreske prave Srbije su mnogo detanjnije i rigoroznije kontorlisali povraćaj PDV-a. Samo kada se faktura na osnovu koje se radi povraćaj novca prekontroliše „mikroskopski“, može se otkriti vešt falsifikat.

Siva zona muka u regionu

Sa problemom sive ekonomije bore se skoro sve zemlje u svetu, ali sa različitim uspehom. U razvijenijim zemljama to je 10-15 odsto BDP. Kako se ide ka manje razvijenim zemljama, tako i udeo poslovanja u sivoj ekonomiji raste. U Srbiji se u sivoj zoni obrne oko devet milijardi evra ili 30 odsto bruto društvenog proizvoda. Bivše republike SFRJ i ostale zemlje regiona su tu nešto malo bolje. Podaci kažu da se stopa poslovanja u sivoj zoni, prema BDP, kreće oko 25 odsto. Očigledno, to je prvi stepenik koji i mi treba da dosegnemo.

www.dnevnik.rs

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *