FIRME I POJEDINCI NEZAKONITO NUDE KREDITE: Zelenaši konkurišu bankama

FIRME I POJEDINCI NEZAKONITO NUDE KREDITE: Zelenaši konkurišu bankama

Zakon o bankama dozvoljava samo bankama da daju kredite, a u Srbiji se bez problema oglašavaju firme koje nude keš sa paprenim kamatama i provizijama. Daleko od uglancanih šaltera bankarskih poslovnica, u iznajmljenim lokalima tržnih centara ili “uličnim kancelarijama”, postoji paralelan kreditni sistem.

Sistem gde oni koji ne mogu regularno da dobiju pozajmicu, što zbog prezaduženosti, što zbog loše finansijske istorije, što zbog neispunjavanja brojnih strogih uslova, dobijaju zajam kao teret koga se posle teško mogu otresti.

Mada po zakonu o bankama samo banke mogu da pozajmljuju novac i naplaćuju kamatu, tzv. zelenašenje je uvek bilo prisutno, a u Srbiji deluje kao i sasvim legalan posao koji se oglašava po zidovima zgrada, lecima na autobuskim stajalištima i flajerima u poštanskim sandučićima.

Tako je na zgradi tržnog centra na Banovom brdu nekoliko prozora izlepljeno reklamom koja poziva da pozajmite par stotina evra, lako i jednostavno. Proveravajući kakvi su uslovi zajma novinar lista Danas je pozvao istaknuti telefonski broj i u razgovoru sa službenicom saznao da je mesečna kamatna stopa 1,5 odsto, ali da se naplaćuje i provizija od 13 odsto, što faktički čini da kamatna stopa na ovaj zajam iznosi 30 odsto godišnje, odnosno dva do tri puta više nego u banci. Ako uzmete 500 evra za 12 meseci, plaćate osnovni dug i još 155 evra kamate.

Ovo pod uslovom da ste stalno zaposleni, a rate bi plaćali administrativnom zabranom na platu. Oni koji nemaju sreću da imaju stalan već honorarni posao, mogu samo do zajme do 200 evra ili da daju nešto vredno u zalog, a šta to može biti, određuje njihov procenitelj.

Ili recimo, ako pozovete stanovitu “Olju”, koja reklamira kredit bez odlaska u banku čiji je broj telefona nađen zalepljen na stub autobuskog stajališta (gde je, inače, zabranjeno lepljenje reklamnih poruka) nakon što joj kažete koliko novca vam treba i ako imate stalan posao, brzo će vam izračunati koliko imate da platite, a kamatna stopa je čak konkurentna bankarskim. U slučaju zajma od 120.000 dinara na 12 meseci ukupna kamata bi iznosila 6.500 dinara.

Nije ovo karakteristično samo za nas. Internet oglasi vrve od ponuda za lako i brzo zaduživanje i to za celu bivšu Jugoslaviju od Vardara do Triglava. Samo ako tražite veću sumu od recimo nekoliko hiljada evra, za to već morate staviti pod hipoteku nekretninu. Detaljnije informacije o tome koliko košta zajam, kažu, mogu dati u ličnom razgovoru, ali kamata može biti i 10 odsto mesečno.

Razlika između zajma i kredita je to što se na kredit isplaćuje kamata, a na zajam ne. Ali i tu su preduzimljivi pronašli rupu u zakonu, pa tako naplaćuju proviziju umesto kamate. Na primer, ukupan zajam koji uzimate je 100.000 dinara, a oni uračunaju proviziju od 20 odsto i isplate vam 80.000 dinara, dok vi imate obavezu vraćanja svih 100.000.

Denis Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže za Danas da rad ovih firmi niko ne kontroliše jer se nalaze na “ničijoj zemlji”.

“Narodna banka je nadležna samo za one kojima je izdala dozvolu za rad. Pošto ovi ostali nemaju tu dozvolu, NBS je nenadležna. Tu bi neko trebalo da podnese prijavu tržišnoj ili finansijskoj inspekciji da pokrenu nadzor, ali to se ne dešava”, objašnjava Perinčić.

U Srbiji se često poteže reč zelenašenje, donedavno i za kamate banaka i to uglavnom i opravdano, ali nema jasno definisane granice iznad koje se kamatna stopa se smatra zelenaškom.

Perinčić kaže da bi to moglo biti sve preko 12 odsto koliko iznosi zakonska zatezna kamatna stopa. Međutim, mi smo samo pre godinu, dve imali slučaj da banka naplaćuje 40 odsto kamatu na nedozvoljeni minus.

U Narodnoj banci Srbije kažu da je za kršenje zakona o bankama nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova, a ne NBS u čijoj su ingerenciji samo oni kojima je data dozvola za rad. Takođe u NBS kažu da su u proteklom periodu obaveštavali Ministarstvo unutrašnjih poslova o ovim slučajevima.

Inače za kreditiranje bez dozvole NBS, prema zakonu kazna je od tri meseca do pet godina zatvora. Ako je pribavljena imovinska korist veća od 100.000 dinara, propisana je zatvorska kazna od jedne do osam godina, a ako je korist iznad 1,5 miliona dinara kazna je od dve do deset godina zatvora.

 

Šta kaže zakon o zelenaštvu

Krivičnim zakonikom (član 217.) propisano je posebno krivično delo – zelenaštvo, odnosno da će se zatvorom do tri godine i novčanom kaznom, a u pojedinim slučajevima i strožom kaznom, kazniti lice koje za davanje novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu, primi ili ugovori za sebe ili drugog nesrazmernu imovinsku korist, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost ili nedovoljnu sposobnost za rasuđivanje oštećenog. Gonjenje se preduzima po predlogu oštećenog, a ne po službenoj dužnosti javnog tužioca, ali on nastavlja postupak.

Izvor: Kurir/ Danas/ Miloš Obradović

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *