FS: Uspeh u prvoj godini konsolidacije, deficit 3,1 odsto

FS: Uspeh u prvoj godini konsolidacije, deficit 3,1 odsto

Fiskalna kretanja u ovoj godini bolja su od očekivanih i ukazuju na to da bi deficit opšte države mogao da iznosi oko 123 milijarde dinara, odnosno 3,1 odsto BDP-a, objavio je danas Fiskalni savet.

Savet je ocenio, polazeći od prošlogodišnjeg deficita, koji je iznosio 6,7 odsto BDP-a, na osnovu izvršenja javnih prihoda i rashoda do oktobra, da trajno smanjenje deficita u ovoj godini iznosi 2,4 odsto BDP-a.

“To je nesporno znacajan uspeh u prvoj godini fiskalne konsolidacije”, navedeno je u mesečnom izveštaju Fiskalnog saveta za oktobar. U izveštaju je konstatovano da su najveće trajne uštede u ovoj godini potekle od umanjenja plata u javnom sektoru i penzija, i to za 1,5 odsto BDP-a, što je kako navode, bilo i očekivano. Uštede su, takođe, posledica i efikasnije naplate poreskih prihoda i to od 1,3 odsto BDP-a, uključujući i nove budžetske prihode od uvedene akcize na struju.

“U suprotnom smeru je delovalo neizbežno povećanje troškova za kamate za 0,4 odsto BDP-a, što je rezultat neodgovarajuće fiskalne politike u prethodnih nekoliko godina i posledično snažnog rasta javnog duga”, navodi Fiskalni savet.

Deficit je, primećuje Savet, jednokratno umanjen za oko 1,2 odsto BDP-a, a to je rezultat nekoliko privremenih cinilaca – rast neporeskih prihoda za 0,5 odsto BDP-a, veliko povlačenje novca iz državnih preduzeća, pre svega EPS-a, EMS-a i Telekoma i drugih jednokratnih uplata. Savet upozorava da će i vraćanje neporeskih prihoda na uobicajeni niži nivo delovati u smeru povećanja deficita u 2016.

Fiskalni savet je kritikovao i “loše” uštede ostvarene po osnovu javnih investicija, od oko 20 milijardi dinara. Podaci potvrđuju i da nije otpočela predviđena racionalizacija broja zaposlenih u sektoru opšte države, ističe se u izveštaju, a primetno je, kako navode, i kašnjenje u rešavanju statusa preduzeća u privatizaciji.

“To će usled neplaćanja planiranih otpremnina zbirno doneti uštede od 10-15 milijardi dinara”, piše u izveštaju. Ovo telo podseća i da će, prema poslednjim najavama, država do kraja godine preuzeti otplatu duga Srbijagasa i izmiriti obaveze prema vojnim penzionerima, što će povecati ukupne rashode za oko 37 milijardi dinara.

“Fiskalni deficit u 2015. godini će u tom slucaju iznositi oko 160 milijardi dinara ili 4,1 odsto BDP-a, što je i dalje znatno bolji rezultat od prvobitno planiranog”, zaključak je Fiskalnog saveta. Jačanje dolara poguralo javni dug na 76,5 odsto BDP-a. Preliminarni podaci ukazuju na to da je javni dug na kraju novembra premašio 25 milijardi evra i iznosio je približno 76,5 odsto BDP-a, objavio je Fiskalni savet Srbije.

Neizvesnost u pogledu budućeg kursa monetarne politike u Evropskoj uniji i SAD, dovela je do novog jačanja dolara u odnosu na evro za 3,6 odsto u novembru, i posledičnog rasta javnog duga za oko 300 miliona evra.

“Nivo zaduženosti Srbije izrazito je osetljiv na velike oscilacije u kretanju deviznih kurseva, usled loše valutne strukture javnog duga, jer je gotovo četiri petine svih obaveza u stranim valutama”, konstatuje Savet i upozorava da će nepovoljna valutna struktura i u narednom periodu biti najveći rizik za kretanje nivoa zaduženost.

FS podseća da svetski analitičari ne isključuju mogućnost izjednačavanja vrednosti američkog dolara i evra u sledećih nekoliko meseci, te konstatuje da ako se ova predviđanja ostvare, samo po tom osnovu, dug opšte države povećao bi se za oko 500 miliona evra.

U izveštaju za oktobar piše i da je javni dug na kraju oktobra iznosio približno 24,75 milijardi dinara, što je 75,4 odsto BDP-a.

Budući da je trećina svih obaveza države u dolarima, u izveštaju se navodi da bi jačanje američke valute uslovilo povećanje javnog duga za oko 200 miliona evra.

“U smeru smanjenja ukupne zaduženosti države delovala je otplata dospelih garantovanih kredita preduzeća u državnom vlasništvu u iznosu od gotovo 60 miliona evra, od čega se oko 15 miliona odnosi na aktivirane garancije, pre svega Železare Smederevo i Železnica Srbije, čije je plaćanje preuzela država”, piše u izveštaju.

Deficit budžeta Republike u novembru 300 miliona dinara. Fiskalni savet Srbije procenjuje, na osnovu preliminarnih pokazatelja o izvršenju prihoda i rashoda, da deficit budžeta Republike u novembru ove godine iznosi oko 300 miliona dinara, što je osetno manje u poređenju sa istim mesecom prošle godine.

“Međutim, za sada raspolažemo samo podacima o izvršenju budžeta Republike u užem smislu, što se u oktobru pokazalo kao nedovoljno pouzdan indikator opštih fiskalnih kretanja”, navodi se u danas objavljenom Mesečnom izveštaju Fiskalnog saveta o fiskalnim kretanjima u oktobru 2015.

Iz Saveta poručuju da, kada se uključe projektni zajmovi, koji obično rastu u novembru i decembru, i fiskalni rezultat ostalih nivoa vlasti, koji će biti na raspolaganju krajem decembra, postoji realna mogućnost da deficit opšte države u novembru bude znatno veći od minusa u republičkom budžetu.

U oktobru je zabeležen deficit opšte države od 12 milijardi dinara, navodi se u publikaciji i dodaje da je to za 8,0 milijardi dinara lošiji fiskalni rezultat u odnosu na isti mesec prošle godine. Fiskalni savet, takođe, predočava da deficit budžeta o kome se u javnosti najčešće govori, predstavlja zapravo deficit budžeta Republike u užem smislu, koji je u oktobru iznosio 3,5 milijardi dinara.

“Prava mera oktobarskog deficita države (12 mlrd dinara) obuhvata kapitalne rashode koji se finansiraju iz projektnih zajmova i fiskalne rezultate lokalne samouprave, fondova obaveznog socijalnog osiguranja i javnih preduzeća “Putevi Srbije” i “Koridori Srbije”, i stoga je gotovo četiri puta veći od republičkog deficita”, dodaje se dalje.

Međugodišnji rast oktobarskog deficita je, prema oceni Saveta, posledica nešto slabije naplate javnih prihoda (za oko 2,0 milijarde dinara) i osetnog povećanja javnih rashoda (za oko 6,0 milijardi dinara).

“Pad ukupnih prihoda ocenjujemo kao privremen, i objašnjava se izostankom druge uplate oktobarskih akciza, koja je, zbog činjenice da je poslednji dan u mesecu bio neradan, izvršena u novembru. S druge strane, beležimo povećanje rashoda za subvencije, javne investicije i socijalnu zaštitu (zbirno za 12 milijardi dinara), čime su više nego neutralisane ostvarene uštede po osnovu smanjenja plata i penzija (oko 6,0 milijardi dinara”, navodi se u Izveštaju Fiskalnog saveta.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *