Gazda čeka doboš

Gazda čeka doboš

Tri meseca poslovanja bez zaštite od prinudne naplate u stečaj je odvelo 11 od 43 preduzeća. Čeka se odluka suda za još jednu firmu, a četiri preduzeća su podnela unapred pripremljen plan reorganizacije. Istovremeno je oglašena prodaja 44 kompanije koje su još van domašaja poverilaca, ali nijedna još nije privukla kupca. Makar u prvom krugu.

U Ministarstvu privrede kažu da deo preduzeća koja više nisu pod zaštitom od prinudne naplate radi na planu reorganizacije, drugi su podneli zahtev za predstečajni postupak, čime je imovina preduzeća, privremeno, zaštićena od naplate sudskih poverilaca. Do kraja maja naredne godine prinudne naplate je pošteđeno i 17 strateških kompanija.

– Za neka od ovih preduzeća postoje zainteresovani kupci i u Ministarstvu privrede se svakodnevno vode razgovori sa njima – kažu u Ministarstvu. – Veći deo njih, međutim, nije atraktivan jer je reč o firmama od kojih je ostala samo ljuštura. Ozbiljna namera se vidi kada se objave javni pozivi. Naš cilj je da ona preduzeća koja imaju šansu na tržištu prodamo, ostala će u stečaj. Stečaj za mnoga od njih neće značiti kraj, jer preduzeće može biti kupljeno iz stečaja, prizvodnja može biti ponovo pokrenuta, kao što je to bio slučaj sa “Mitrosom” iz Sremske Mitrovice i “Pionirom” iz Subotice.

To što oglašene kompanije nisu privukle kupce retko koga je iznenadilo. Kao neuspele su proglašene, između ostalog, prodaje Izdavačke kuće “Rad”, “Severtransa”, “Krušik Plastike”, Industrije stakla Pančevo… Eventualni zainteresovani, međutim, imaju razloga da ne žure sa ponudama. Zakon o privatizaciji kaže da je u prvoj objavi početna cena polovina procenjene vrednosti, a već prilikom naredne objave ona može da padne na trećinu procenjene vrednosti.

Taj podatak, nažalost, ne iznenađuje mnogo, ali ne treba ni biti pesimista do kraja – kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta. – Opšti je utisak da ne vlada veliko interesovanje za te firme, makar ne u tim gabaritima, sa toliko zaposlenih. Možda ima interesovanja za neke njihove delove, imovinu. Ne treba zanemariti da početna cena pada u drugom krugu, tako da je moguće da eventualno zainteresovani čekaju to. Odlaganje roka za 17 strateških je bila kupovina vremena. Nijedna vlast nije imala političke kuraži da preduzme ozbiljne mere, a to znači za većinu da će završiti u klasičnom stečaju. Sve su to, međutim, bili privredni giganti. Od njih zavise čitavi gradovi i niko ne želi na sebe da preuzme odgovornost da ih ugasi. Ali neko će morati na kraju to da uradi. Nije isključeno i da će rok opet biti produžen.

Posle četiri godine MSK radi

Metanolsko-sirćetnom kompleksu u Kikindi danas počinje proizvodnja, a pogoni su, nakon pauze od skoro četiri godine, proradili zahvaljujući isključivo svesrdnoj pomoći republičke vlade, koja je obezbedila novac za namirivanje ogromnog duga za gas, nezvanično saznaju “Novosti”.

Vlada Srbije je za premošćavanje gasnog problema odobrila 600 miliona dinara, koje je od ovog kikindskog petrohemijskog giganta potraživao “Srbijagas”, inače, njegov većinski vlasnik. Plin je, inače, osnovna proizvodna sirovina ove naše jedine, izvozno orijentisane fabrike metanola i sirćetne kiseline.

Od danas je na poslu u MSK oko 530 zaposlenih, koji su pred kraj 2011. godine, upravo zbog problema s gasom i obustave proizvodnog procesa, poslati na prinudni odmor. Sve vreme, iako nisu radili, “Srbijagas” im je davao 65 odsto njihove plate.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *