Gazdama olakšica, a radnicima mora povišica

Gazdama olakšica, a radnicima mora povišica

Srpska premijerka Ana Brnabić najavila je da će do kraja godine biti doneta mera o povećanju neoporezivog dela zarada, koja će se primenjivati od 1.januara naredne godine.

Nije mogla da kaže za koliko će se povećati neoporezivi deo zarada, ali je objasnila da će to rasteretiti poslodavce i da će se videti da li će oni više prijavljivati radnike odnosno kakvi će biti efekti te mere.

– Ako efekti te mere budu dobri, biće nastavljeno sa merama za rasterećenje poslodavaca – najavila je premijerka Ana Brnabić.

Kako su poslodavci upravo to tražili, pa čak i uslovili povećanje minimalne zarade za 10 odsto od početka naredne godine, za očekivati je ne samo da se poveća broj prijavljenih radnika koji sada rade na crno, već i da sadašnji zaposleni osete u svom džepu mere države o povećanju neoporezivog dela zarada.  Tim pre što  je nedavno  i Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, izjavio da bilo koje rasterećenje privrede ostavlja prostor za povećanje zarada.

– Bilo da je reč o povećanju neoporezivog dela plate ili smanjenju poreza na zarade za 2 ili 3,5 odsto, o čemu se takođe spekuliše poslednjih dana.  Budžet mora da se puni kroz realno veću privrednu aktivnost, a ne kroz povećanje nameta na onog ko jedino nešto radi i stvara u zemlji. Dok se taj problem ne reši, prostora za povećanje plata u realnom sektoru neće biti – rekao je Atanacković.

Fiskalni savet Srbije je, analizirajući sadašnji i izradu budžeta za 2018.godinu,  izračunao da je budžetski prostor od 0,3 odsto BDP odnosno 15 milijardi dinara, u narednoj godini moguće iskoristiti za smanjenje poreskih nameta. Prema računici fiskalnog saveta Srbije sa ekonomskog stanovišta, prioritet bi bilo smanjenje poreza i doprinosa na zarade. U ovom slučaju, budžetski prostor, od 15 milijardi dinara bi omogućio da se porezi i doprinosi u proseku smanje sa 64 na 62 odsto prosečne zarade.

2 ili 3,5 odsto manji porez na zarade

Iz premijerkine najave jasno je da se država odlučila za prvu varijantu, odnosno povećanje iznosa neoporezivog cenzusa, pa bi najavljeno povećanje neoporezivog dela zarade pre svega trebali da osete radnici sa minimalcom i oni sa ispodprosečnim zaradama.  Za one koji primaju minimalac, a procenjuje se da je u Srbiji takvih oko 350.000 , već je za početak naredne godine najavljeno povećanje minimalne cene rada za 10 odsto i za toliko će im svakako gazde morati povećati zaradu, a da li će dobiti i mimo toga nakon što država poveća neoporezivi deo zarade tek ostaje da se vidi, jer sve računice zapravo zavise od poslodavaca. Država će učiniti svoje i smanjiti prihode koje sada naplaćuje od zarada, a da li će poslodavci učiniti svoje i za toliko za koliko ih država rastereti nagraditi svoje zaposlene to će se znati već nakon prvog meseca od stupanja na snagu većeg  neporezivog dela zarada.

15 milijardi dinara poreski prostor

Trenutno je neoporezivi deo zarade limitiran na 11.790 dinara i on se primenjuje do kraja godine. Ovaj iznos se periodično usklađuje sa rastom potrošačkih cena, a zbog postojanja neoporezivog dela zarada, efektivna poreska stopa na minimalnu zaradu iznosi 6,4 odsto, a na prosečnu 8,2 odsto bruto zarade.  Iako se trenutno ne zna za koliko će biti povećan neoporezivi deo zarade  izvesno je da će ova mera imati pozitivan učinak za privredu, posebno za mikro, mala i srednja preduzeća među kojima troškovi rada imaju značajno učešće u rashodima. Ta mera bi trebalo i da im omogući lakše poslovanje što će pozitivno uticati na ekonomski rast i novo zapošljavanje.

Kada dođe do povećanja neoporezivog dela zarade, nesporno je, gazde će morati radnicima izdati nove ugovore o radu ili anekse postojećih . Međutim, u tim novim dokumentima ne mora zarada zaposlenih neminovno porasti za onoliko procenata za koliko država poveća neoporezivi deo zarada.

Od bruto do neto zarade

Šta može doneti povećanje neoporezivog dela zarada u praksi može se videti na primeru bruto zarade od 50.000 dinara sa porezima i doprinosima. Sada se od tog iznosa oduzme 11.790 dinara, koliko je trenutno neoporezivi deo zarada, pa je osnovica za obračun 38.210 dinara. Na tu osnovicu računa se porez na zarade koji iznosi 10 odsto, pa se onda na ime poreza od plate odbija 3.831 dinar. Kada se sve to odbije, znači od onih 38.210 dinara oduzme se 3.831 dinar, ostane 36.179 dinara i to je neto zarada radnika.  Ukoliko bi se neoporezivi deo zarade povećao, onda bi osnovica za obračun bila manja pa bi samim tim neto plata bila veća.

Izvor: Dnevnik

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *