Gde ima mnogo keša, još više je sive ekonomije

Gde ima mnogo keša, još više je sive ekonomije

Siva ekonomija je, izgleda, večiti problem kod nas. Svake godine proguta  30 odsto društvenog bruto proizvoda, a nadležni se trude da to smanje na 15 odsto. Jedna od mera koje se pominju je smanje učešća gotovine u prometu.

A sprovesti tu meru kod nas neće biti lako: ovde se bar 90 odsto prometa obavlja u novčanicama i kovanicama. Da bi se to promenil, potrebno je da se smanje provizije na kartice koje trgovci plaćaju bankama i da se njihov broj poveća. Osim toga, potrebno je da plate porastu. Što su primanja u nekoj zemlji veća – učešće gotovine u platnom prometu je manje. Sve to može se kod nas promeniti, ali sigurno ne preko noći.

Jedan od osnovnih uslova za smanjenje gotovinskih transakcija je broj planih kartica, i kreditnih i debitnih. Kod nas ih je nešto više od 6,5 miliona. Po tome je Srbija pri dnu u Evropi: od 31 zemlje smo na 29. mestu.

„Šteta je što je to tako jer, osim bolje finasijske kontrole, kartice su brže i praktičnije sredstvo plaćanja od gotovine“, kaže direktor „Balkan internešenel marketa”, dela „Masterkarda Evropa”, Artur Turemka. „Što više kartica, manje izbegavanje poreza“.

90 odsto prometa obavlja se u novčanicama i kovanicama

Na prepreke kod plaćanja karticama nailaze i sami potrošači. Kada žele da pazare u manjim radnjama, često mogu čuti da oni ne primaju kartice. U pojedinim slučajevima trgovci odbijaju plaćanja karticama za robu koja je na akciji. Razlog su visoke provizije koje oni daju bankama za obavljene transakcije. Isti problem imali su i u Evropskoj uniji te je 2015. godine doneta Uredba o međubankarskim naknadama. One su u svim zemljama ograničene u rasponu od 0,2 do 0,3 odsto. Kod nas se kreću od jedan pa do čak tri procenta za „vizu” i „masterkard”, kod domaće „dine” je 0,83 odsto. Harmonzacija s propisima iz EU omogućila bi ne samo smanjenje sive ekonomije već i cena u maloprodaji.

Brzo i beskontaktno
Kompanije koje izdaju kartice i banke trude se da povećaju promet. Njima se danas mogu plaćati i manje sume. To su pay-pas, koje skidaju novac s računa kada se približe terminalu i nema ukucavanja PIB-a. Kod nas ih već ima u prodavnicama. Te kartice su vrlo praktične, recimo, u gradskom prevozu ili u taksiju jer nema muka s krupnim i sitnim novčanicama. Ali, da bi se to postiglo, potrebno je da oni kojima su namenjene budu više zainteresovani za to.
Da ne pominjemo da su i pay-pas i druge kartice dobre u borbi protiv pljački. Lice s fantomkom koje naiđe na terminal može samo u besu da ga razbije, do novca s računa ne može nikako”.

Pre desatak godina banke koje su došle na naše tržište otvarale su ekspoziture u svakom većem mestu. Već nekoliko godina češće zatvaraju poslovne jedinice nego što ih otvaraju. Pojedine varošice i manja mesta ostala su bez ijedne banke. Samim tim, i kartice su se udaljile od klijenata jer oni do prve ekspoziture ili bankomata moraju da putuju. Ukoliko mini-marketi ne primaju kartice, i šanse za povećanje bezgotovinskog prometa ne postoje. 

15 odsto plaćanja karticama u prodavnicama 

U „Univereksportu” kartice se, naravno, primaju. Međutim, po rečima PR menadžerke Olivere Ćirković, u prometu učestvuju tek s 15 odsto. Tako je i u većini drugih velikih trgovačkih lanaca. Ograničenje provizija bi svakako uticalo na to da se i kod nas i kod njih to poveća.

Osim smanjenja provizija, treba učiniti još nešto:

„Potrebno je stalno edukovati građane, ne samo o štetnosti sive ekonomije nego i o prednostima bezgotovinskog plaćanja, gde je novac uvek dostupan korisnicima kartica“, kaže profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić.  

 

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *