Gde nema velikih kompanija, male brzo odu na doboš

Gde nema velikih kompanija, male brzo odu na doboš

Razvoj i osnaživanje malih i srednjih preduzeća u Srbiji jedna je od tema o kojoj se kod nas često govori, tim kompanijama se i pomaže.

Poslovne banke im često, u saradnji s državom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionom bankom, nude kredite povoljnije od komercijalnih. Mnoga preduzeća ih koriste, baš kao i pogodnosti i podsticaje koje nudi država. Ipak, ne uspevaju svi da se snađu na tržištu. Poseban problem nastane kada ostanu bez olakšica nakon prvih godina poslovanja. Krivci za to su duge godine sankcija i to što nadležni ne uspevaju brzo da stvore dobar poslovni ambijent.

Najveći problem nastane kada banke aktiviraju hipoteku ili zalogu. Imovina se tada nudi na prodaju. Za neke buduće poslovne ljude koji razrađuju biznis-planove to je šansa da pod povoljnijim uslovima dođu do opreme za proizvodnju.

O tome zašto propadaju biznisi koji zauzimaju značajnu ulogu u svakom eleboratu o razvoju zemlje profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogardu dr Ljubodrag Savić kaže:

– Nema razvoja malih biznisa bez uspešnih velikih kompanija na istom tržištu – objašnjava on. – Nažalost, mnoge naše velike i uspešne kompanije su propale tokom devedesetih godina prošlog veka i sankcija. Zato danas nismo u prilici da znatnije poguramo razvoj malih biznisa. To vam je u svim velikim zemljama kao piramida: na vrhu je velika kompanija, a kako idemo ka podnožju, sve je više srednjih i malih koje se na nju oslanjaju.

Oprema koja je vraćena s lizinga ili uzeta zbog neispunjenih finansijskih obaveza može se kupiti već za nekoliko hiljada evra

Savić naglašava da ni nakon 2000. nismo na odgovarajući način pomagali razvoj tih kompanija. Najvrednije velike su prodate, a druge su ostale da se snalaze kako znaju i umeju. Mnoge nisu opstale, veliki sistemi, poput PKB-a ili kombinata „Servo Mihalj” gotovo su zamrli ili su im aktivnosti svedene na nivo zemljoradničke zadruge. U takvom ambijentu i malim biznisima je teško da krenu napred. Zato danas u te vode kreću najčešće oni koji nemaju drugu opciju.

A šta oni koji traže način da krenu u biznis mogu očekivati od opreme preduzeća koja je nude na prodaju?

Preforsiraju se

O tome šta je najčešći uzrok problema s kojima se preduzetnici i mala preduzeća susreću dr Ljubodrag Savić kaže da mnogi od njih ulaze nepromišljeno u komercijalne kreditne aranžmane, odnosno ne procene dobro da li su obaveze koje na sebe preuzmaju prevelike. Zato mnogi često završe u bankrotu.

Deo odgovornosti za to snose i banke, koje takođe ne urade dobru procenu. Posle stiže problem za obe strane.

Na specijalizovanom sajtu „Doboš“ nudi se mašina za obradu drveta po 2.800 evra koju je lizing-kompanija „Soželiz” smestila na plac u Dobanovcima. Ko želi da sreću okuša u metalskom kompleksu, može to četvoroglavom varilicom koju Adiko banka nudi za 9.300 evra. U Temerinu se nudi univerzalni strug za 6.341 evro. Daleko je skuplja glodalica za okrugla bruženja – 400.000 evra. Tu je i peć za kaljenje za skromnih 70.000 dinara. Mnogo je poljoprivrednih mašina koje su morali da vrate oni kojima se nije posrećilo u agrobiznisu: recimo, mašina za vađenje repe za 615.000 dinara, koju nudi Adiko banka. Hoće li novim vlasnicima doneti više sreće, ostaje da se vidi.

Tek, pomenuta oprema može se dobiti i po povoljnijim cenama. Pri prvom nadmetanju početna cena ne sme biti niža od 60 odsto procenjene vrednosti, a na drugom od 30 odsto.

 Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama