Glavne muke privrednika visok porez na plate i skupi krediti

Glavne muke privrednika visok porez na plate i skupi krediti

Međunarodno poslovno udruženje „Mreža za poslovnu politiku” uputila je otvoreno pismo novom ministru privrede Goranu Kneževiću, u kojem mu skreću pažnju na to da privrednici u Srbiji duže od decenije čekaju sprovođenje tri ključne reforme za promenu poslovnog okruženja u zemlji. Po njihovoj oceni, te tri ključne reforme su – smanjenje poreza i doprinosa na zarade i uvođenje progresivnog oporezivanja zarada, rešavanje problema skupih i nepristupačnih kredita kroz stvaranje mogućnosti za alternativne izvore finansiranja privrede i uvođenje kontrole nad brojem nameta koje lokalne samouprave uvode privredi i određivanje jasnih kriterijuma za broj i visinu tih nameta.
Izostanak tih reformi, navode iz „Mreže za poslovnu politiku”, dovelo je do toga da je, u proseku, svako privredno društvo u Srbiji trenutno zaduženo na nivou od 196 odsto visine svog osnivačkog kapitala, što znači da posluje na ivici bankrota. Prosečni rokovi naplate potraživanja u prvoj polovini godine bili su 132 dana, po čemu je Srbija negativni evropski rekorder, zajedno s Bosnom i Hercegovinom, gde su rokovi oko 130 dana.
Tek svaka treća firma koju otvore mladi preduzetnici, do 35 godina starosti, uspe da preživi i opstane na tržištu tri godine od započinjanja rada, po čemu smo duplo lošiji od evropskog proseka po kojem 64,7 odsto firmi opstane posle prve tri godine. Mreža ukazuje na to da se svaka 18. firma u Srbiji bavi nekim oblikom proizvodnje koja je osnovni pokretač izvoza i od koje direktno zavise društveno bogatstvo i životni standard stanovništva, dok je svaka četvrta firma evropski prosek.
U dopisu ministru privrede „Mreža za poslovnu saradnju” ističe da u sektoru malih i srednjih preduzeća Srbija ima tri puta manje izvoznika, odnosno 4,1 odsto, dok je evropski prosek 11,9 odsto, što je posledica hroničnog nedostatka obrtnog kapitala i visokih nameta na rad koji srpsku privredu čini nekonkurentnom na inostranim tržištima. Brojni i visoki nameti lokalnih samouprava, visoki porezi i doprinosi na rad, zajedno s nedostatakom povoljnih izvora finansiranja preduzetnika, direktno su doveli do toga da, po različitim procenama, u sivoj zoni radi između 550.000 i 750.000 ljudi. Prosečan osnivački kapital malih preduzeća i preduzetnika u Srbiji je svega 5.060 evra, pa su posebno ugroženi mladi preduzetnici i žene preduzetnice koje često privređuju u sivoj zoni jer izbegavaju da legalizuju svoj biznis zbog brojnih i visokih nameta.
Mreža tvrdi da zbog izostanka tri najvažnije privredne reforme negativne posledice trpe i stotine hiljada građana koji su legalno zaposleni u privatnom sektoru jer im poslodavci, zbog obaveza koje imaju prema državi, isplaćuju zaradu ispod minimalca, pa iako rade, zapravo su socijalno ugroženi i nemaju dovoljno sredstava za život. Srbija je, pri tom, retka zemlja u Evropi gde se minimalna zarada, koja predstavlja egzistencijalni minimum za radnika, oporezuje istim poreskim stopama kao neto zarade koje iznose više stotina hiljada dinara mesečno.
Zbog svega toga, smatra „Mreža za poslovnu politiku”, novog ministra čekaju brojni izazovi, a privrednici među prvima žele da mu ukažu na stanje srpske privrede u trenutku kada preuzima ministarsku funkciju. Pošto je ovo Godina preduzetništva, privrednici smatraju da je sada pravi trenutak za sprovođenje najvažnih privrednih reformi koje privrednici već deceniju traže.

Reforme ključne za dugoročan privredni oporavak
Dragoljub Rajić iz „Mreže za poslovnu politiku” uveren je u to da bi sprovođenjem tri ključne privredne reforme, odnosno ispunjenje zahteva privrednika, sigurno došlo do dugoročnog oporavka srpske privrede. Takođe, time bi bili stvoreni uslovi za rast zaposlenosti i podizanje životnog standarda građana Srbije.
Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama