Govedarstvo u Mošorinu na prvom mestu

Govedarstvo u Mošorinu na prvom mestu

Selo sa oko 2.700 stanovnika ima čak 6.000 grla krava i 15.000 ovaca i po tome može da se poredi samo sa Šiljegovcima u okolini Kruševca. Za razliku od drugih sela, Mošorinci su razumeli privredna kretanja i krenuli dobrim putem da na  svom ognjištu stiču imetak.

Dnevno bar deset cisterni za prijem sirovog mleka prođe kroz selo u različito doba dana i tako jedino tankeri remete tišinu mesta čije stanovnišvo živi usključivo od govedarstva. Mogu se videti cisterne sa različitim registarskim tablicama i reklamnim oznakama mlekara iz Niša, Pančeva, Kikinde, Beograda…  

Mošorin je odvakada bio stočarski kraj, ali oni koji dobro poznaju život ovog sela kazaće da su stočarstvo u Mošorinu nanovo uzdigli Srbi iz Teslića.

Srbi iz Teslića, doseljeni u vihoru građanskog rata, pokrenuli su stočarstvo u Mošorinu i što je za staro šajkaško selo najvažnije – napunili su školu decom.

Oni su ovde doneli i navike iz rodnog kraja i što je za staro šajkaško selo najvažnije – napunili su školu decom.

Mošorinci s ponosom pominju da je ovo selo rodno mesto Svetozara Miletića, Isidore Sekulić, Ilije Kolarića, Dušana Kanazira poznatih srpskih intelekualica čija dela pokolenja pamte, slušaju i uče.

I sada mošorinski domaćini posvećuju pažnju obrazovanju i naraštaje šalju na veće škole. Trenutno više univerzitetskih profesora  s ponosom ističu Mošorin kao mesto porekla, a iz Mošorina je rodom i nekoliko sveštenika od kojih su neki bili i profesori u Karlovačkioj bogosloviji.

“Oko 200 porodica stiglo je tokom građanskog rata iz okoline Teslića u Mošorin, i svaka je donela po jednu kravu, a oni koji nisu, kupili su goveda na novom  ognjišt”, kaže predsednik Saveta mesne zajednice Stojan Trivunović, koji u mesti važi za jednog od većih stočara sa više od stotinu krava.

Trivunović kaže da su doterali krave iz Bosne i selo je sada puno stoke, ima krava, bikova , ovaca, svinja, dosta mleka i mesa.

Dnevno se u Mošorinu pomuze između 35.000 i 40.000 litara kravljeg mleka i između 4.000 do 5.000 litara ovčijeg mleka.

Predsednik seoskog Saveta kaže da ima meštana koji su zaradu potražili u inostranstvu, prevenstveno u Slovačkoj, ali su se posle izvesnog vremena vratili razočarani i egzistenciju sada pokušavaju da steknu na svom posedu.

Za razliku od drugih sela u Mošorinu nema puno kuća na prodaju, možda tridesetak, veli Trivunović.

Selo ima desetak prodavnica, pekare, mesaru, poštu, školu, vrtić, ambulantu, čija je adaptacija u toku.

“Imamo oko 240 đaka od prvog do osmog razreda i dve grupe u vrtićima , koji pohađa oko 60 mališana. Mogli bi imati još jednu mesaru, a sve drugo imamo. Od pre nekoliko godina izgrađen je put dužine 12 kilometara za Titel, preko brega pa to do opštinskog mesta znatno skraćuje putovanje”, kaže Trivunović.

Mlekara uposlila meštane

Od pre godinu dana ovde radi mlekara „Moje stado” gde je uposleno tridesetak meštana. Mlekara otkupljuje sirovinu od domaćina iz Mošorina i okolnih sela s područja titelske opštine.

“Koncept je otkup mleka u najbližem okruženju, da bi se stanovništvo uposlilo i troškovi transporta bili minimalni. Mlekara nema nameru da se širi već da zadrži regionalni karakter odnosno  opštinski, jer mleko dolazi još iz Šajkaša i Đurđeva”, kaže direktor mlekare „Moje stado” Damir Mančić.

Prema njegovim rečima, mlekara je ovde i otvorena zbog velikog broja grla muznih krava, da bi se stanovništvu ulilo poverenje da posao održe i unaprede ga i da proizvodi „Moje stado” budu na tržištu titelske opštine i Beograda.

Izvor: Dnevnik

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *