Hitno rešiti državna preduzeća

Hitno rešiti državna preduzeća

Srbija mora da ispuni obećanja i da reši pitanje preostalih državnih preduzeća i petrohemijskog kompleksa, jer su ona izvor fiskalnog rizika za zemlju, upozorio je 26. aprila 2017. godine  šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Toni Verheijen. Bez rešavanja pitanja tih preduzeća ništa ne može da se postigne, ocenio je Verhiejen na svečanom delu izborne Skupštine Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

On je ocenio da je za napredak ekonomije Srbije „Ahilova peta“ razvoj malih i srednjih preduzeća, a da bi, za promenu te situacije nabolje, trebalo rešiti poresku proceduru i mnoga druga pitanja. Ako mala i srednja preduzeća ne počnu da rastu, vi ne možete da se razvijate dalje. Morate motivisati građane da budu privatnici, da ne čekaju posao u javnom sektoru, rekao je Verhiejen.
On je poručio da je, takođe, neophodno sprovesti reforme u zdravstvu i obrazovanju i sredstva koja se tamo usmeravaju trošiti na bolji način, jer su te dve oblasti ključni izazov u Srbiji. 

 

Verhiejen je kao jednu od ključnih oblasti naveo i reforme lokalnih samouprava i smanjenje prevelike birokratije u njima, kao i poreski i inspekcijski sistem na tom nivou. Kako je objasnio, Vlada Srbija mora da sprovede te četiri ključne stvari za razvoj privrede Srbije kako se, kada istekne aranžman sa međunarodnim finansijskim institucijama, ne bi ponavljale ggreške koje su činjene pre. Šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu Sebastijan Sosa ocenio je da su makroekonomska stabilnost i otpornost finansijskog sektora ključna stvar u reformama, a da su u poslednjih nekoliko godina u Srbiji zabeleženi impresivni rezultati u fiskalnoj konsolidaciji.

Privredni rast, koji se sada polako uvećava, nije dovoljan i treba biti dosta veći, više od pet odsto, a da bi se to postiglo, potrebno je do kraja sprovesti predviđene reforme. 

Potrebno je još podrške u reformi državnih preduzeća i javne uprave, kako bi se napravilo bolje poslovno okruženje, a potrebna je i reforma koja će poboljšati vladavinu prava, kao i ukidanje parafiskalnih nameta, koji su prepreka poslovanju, konstatovao je Sosa.

Prema njegovom mišljenju, u reformama se vide neki rezultati, poput naplate poreza, ali postoje i indikatori koji ukazuju da se povećava broj ljudi u sivoj ekonomiji. Ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je, podsećajući da je bilo mnogo opstrukcija i problema kada su se reforme sistema u Srbiji tek definisale, a pogotovo u sprovođenju, ocenila da je učinjeno mnogo, ali da predstoji još dosta posla. Ona je najavila da će se u narednom periodu raditi na elektronskom katastru i elektronskim prostornim planovima, na koje se čeka po nekoliko godina, pa se onda primenjuju „iznuđena rešenja“.

 

Mihajlović je precizirala da je cvilj budućih reformi u toj oblasti da upis u elektronski katastar bude za maksimalno tri dana, a da se elektronski prostorni plan uradi za najviše 12 meseci, što je „tri-četiri puta kraće nego danas“. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ana Brnabić je najavila da će u toj oblasti uslediti reforme inspekcijskih službi, koje će se raditi zajedno sa NALED, a zakon koji je usvojen daje puno prostora za to.

Ona je upozorila i na problem što se, nakon uspeha u borbi protiv sive ekonomije i naplati poreza, devet odsto pravnih subjekata odjavilo i prešlo u „sivu zonu“, ali da je ova Vlada, za razliku od prethodnih, „rekla stop“ praksi da se mogu kontrolisati samo registrovani privredni subjekti. Na Skupštini NALED izabrani su Upravni i nadzorni odbor, a usvojeni su i ciljevi za naredne četiri godine, od kojih je prvi ponovo borba protiv sive ekonomije. 

Izvor: FoNet

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *