Hrvati neće da otvore vrata za srpski Knjaz, “jafa” keks je “njihov” i u Srbiji je sve jeftinije!

Hrvati neće da otvore vrata za srpski Knjaz, “jafa” keks je “njihov” i u Srbiji je sve jeftinije!

Reporter “Novosti” u zagrebačkim megamarketima, u potrazi za našim proizvodima. Za čuvenu vodu misle da je knjiga, a naša roba na rafovima praktično je skrivena.

Pitanje je bilo više nego jednostavno: da li bi kupili “knjaz miloš” da stoji na rafovima”? Odgovor još kraći: Šta je to “knjaz miloš”? Možda mini zagrebačka anketa i nije po pravilima struke posve reprezentativna, ali je gotovo sigurno da bi slične odgovore dobili i na daleko većem uzorku. Dvadesetak Zagrepčana u dve velike samuposluge koje drže stranci i jednoj “Konzumovoj” mahom su se čudili kada su čuli da je reč o svetski poznatoj vodi, s adresom proizvodnje u Srbiji.

– A ja mislio da me pitate za neku knjigu – kaže zagrebački student ekonomije Dražen Božić, ujedno dodajući da pri kupovini uopšte ne gleda odakle je neki proizvod. -Vidite, bio sam uveren da su “jafa” keksi “naši”. Ne smeta mi, naravno, što su proizvedeni u Srbiji i dalje ću da ih kupujem.

Ako je suditi po ovoj našoj maloj proveri raspoloženja zagrebačkih kupaca, niko nema ništa protiv da rafovi zagrebačkih prodavnica imaju više srpskih proizvoda. Obrnuto, mnogi se žale da tokom poseta Srbiji vide i probaju razne ukusne proizvode kojih ovde jednostavno nema.

– Moja ekipa zna ponekad da ode na vikend u Beograd i redovno odlazimo u prodavnice. Kamo sreće da nešto od toga dođe i ovde, jer je sve u Srbiji daleko jeftinije. A mnogo i bolje – govori Sunčana Pavletić, koja se uskoro sprema kao lekar da nastavi školovanje u Nemačkoj.

Ali, gotovo neverovatno, naišli smo i na jednog Zagrepčana koji jako dobro zna i šta je “knjaz miloš” i zašto ga nema na rafovima.

– Sve ću da vam ispričam, ali nemojte da mi stavljate ime. Radim u jednoj državnoj instituciji pa bi mogli da mi zamere – kaže nam on, dodajući da je upoznat sa naporima da se srpska roba prodaje i u Hrvatskoj, ali da se uvek nađe neka prepreka za uvoznike. – Moje kolege gde radim znaju sve detalje, a nije neka posebna tajna da je lakše plasirati robu iz Slovenije ili Austrije, nego iz Srbije. Koliko znam nema odbojnosti među kupcima, već obrnuto.

Bilo kako bilo, kada smo pokušali da u Hrvatskoj gospodarskoj komori dođemo do pune istine zbog čega srpskih proizvoda nema više u Hrvatskoj obasuli su nas, pre svega brojkama. Iz njih je, iskreno, teško iščitati da li plasman srpskih proizvoda u hrvatskim prodavnicama raste ili pada u odnosu na gotovo kraljevski tretman koji imaju “Kraš” ili, recimo “Podravka” u Srbiji. U velikom hrvatskom trgovačkom lancu kažu nam da je više od 600 srpskih proizvoda na njihovim policama, ali, iskreno, nismo u to mogli na licu mesta i da se uverimo. Pronašli smo dvadesetak, a većina je bila smeštena na manje atraktivna mesta.

– Zaista nemam ništa protiv da srpski proizvodi dođu u Hrvatsku. Krajnje su glupe svađe naših političara, kojima je to većinom duševna hrana, prebacivati na ekonomski plan, a ne znam nikoga ko to i čini. Kupovali bi, pa i mineralnu vodu o kojoj govorite, samo da je tu ima – rekao nam je Darko Mravinjak, službenik iz Karlovca, koji se zatekao u zagrebačkoj samoposluzi.

Hrvatska vlada koju uskoro čeka provera na izborima, poslednjih dana mandata daje zvučne najave kako će srpskim izvoznicima širom da otvori vrata.

“Domaća” ulja iz španije

Istraživanja su pokazala da 72 odsto hrvatskih kupaca pre svega pogleda etiketu na kojoj piše mesto proizvodnje, ali se i sa tim manipuliše. Nedavno se pokazalo da vrhunska maslinova ulja, reklamirana kao hrvatski proizvod, dolaze iz Španije, a to, ovde generalno nikom ne smeta.

– Nikada nismo diskriminisali srpske kompanije, dođite, lično ću vas upoznati sa uslovima investiranja – rekao je nedavno ministar ekonomije Ivan Vrdoljak, za čijeg mandata baš i nije došlo do otvaranja hrvatskog tržišta.

Kako nam kaže službenik iz Zagreba Ratko Dominović, žao mu je što srpskih proizvoda nema i dodaje kako ne zna zašto je to tako.

– Za “knjaz miloš”, verujte, nikada nisam čuo, a ne znam ima li i “jamnice” na srpskom tržištu. Ali zato znam da ovde mogu da se kupe sve moguće mineralne vode iz Italije i Austrije – kaže Dominović.

A da baš ne bi bilo, kako sinjski alkari kažu, pogodak “u ništa” na samom kraju naše ankete namerno smo “gađali” jednog starijeg Zagrepčanina koji je najbolje godine proveo u bivšoj Jugoslaviji. Za “knjaz miloš” zna, iako ga nije pio ni u zajedničkoj državi.

– Pitate me zašto i valjda očekujete neki politički odgovor. Ma ne, retko je mogao da se dobije, kao i nikšićko pivo. Sve vam je to bilo jako slično kao i sada – ističe Drago Manjvas, penzioner koji će uskoro preći osamdesetu. Uvek je svako “gurao” svoje, a sada “guraju” stranci. Bolje znamo što se proizvodi u Kini i Švajcarskoj, nego u komšiluku.

Nema para

– Koga briga odakle je proizvod, uz sve ove reklame “kupujmo hrvatsko”. Kupovaćemo ono što je najbolje i najjeftinije – objašnjava nam Sunčana Pavletić.

Njena drugarica, koja je nedavno završila medicinu, tmurno dodaje da u Hrvatskoj ionako nema prostora za biranje, pa “s obzirom na to da se para nema, i ove priče su bez veze”.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *