Hrvatska na kocku stavila milijardu evra, fabrike, radnike…

Hrvatska na kocku stavila milijardu evra, fabrike, radnike…

Ažurirano pre 2 časa 21 minut

Trgovinski rat između Srbije i Hrvatske ugrozio je robnu razmenu vrednu milijardu evra, mnoga radna mesta i komapanije, a, iako je jasno da pobednika u toj ludosti ne može biti, zbog neodgovornih poteza premijera Zorana Milanovića, deblji kraj bi mogle izvući hrvatske komapnije.

O čemu se radi pokazuju podaci iz same Hrvatske. Po njihovim procenama, izvoz hrvatskih komapanija u Srbiju vredan je godišnje malo više od 600 miliona evra, dok u suprotnom smeru dođe znatno manje – 430 miliona evra. Međutim, iz Hrvatske je u kupovinu srpskih kompanija uloženo oko 800 miliona evra, tako da te firme u stvari u velikoj meri izvoze u Hrvatsku. Ne treba ni podsećati na to da je hrvatski „Agrokor” Ivice Todorića vlasnik i fabrika i trgovinskih lanaca u Srbiji pa nije neka velika mudrost naslutiti kolike bi štete mogao pretrpeti samo taj tajkun. „Agrokor” je vlasnik trgovinskog lanca „Idea”, ali i nekadašnjeg slovenačkog „Merkatora”, fabrike ulja „Dijamant” u Zrenjaninu, beogradskog „Frikoma”…  Vlasnik je mnogih komapanija po Hravstkoj koje svoju robu prodaju po Srbiji, u „Idei”, „Merkatoru” i „Rodiću”, tako da se ne zna gde trpi veću štetu, da li u uvozu iz Srbije u Hrvatsku ili obrnuto. Član saveta Hrvatske udruge poslodavaca i član Nadzornog odbora „Agrokora” Damir Kuštrak izjavio je 24. septembra 2015. godine da je uveren u to da će Srbija i Hrvatska postići konstruktivan dogovor da bi šteta usled preduzetih mera i kontramera na granicama bila što manja.

– Uvereni smo da će dve zemlje konačno u interesu obeju država postići neki konstruktivan dogovor – rekao je on, i dodao da su gubici za kompanije već napravljeni. – Što pre se to dogodi, biće manja šteta. Verujemo da će razum preovladati i na jednoj i drugoj strani.

Ugrožena je i hrvatska „Atlantik grupa” Emila Tedeskija, koja je  poznata po uvozu u Srbiju „cedevite”, „argete” ili „kokte”. Još poznatija je kao vlasnik beogradskog „Soko – Štarka” koji proizvodi i izvozi čuveni „smoki”. Osim „Soko – Štarka”, vlasnici su i proizvođača kafe „Grand prom”, kompanije „Palanački kiseljak”… Svoje ćerke-firme u Srbiji ima oko 200 hrvatskih preduzeća, a osim „Agrokora” i „Atlantika”, tu su i našička „Nekse grupa”, „Laktalis”, „Vindija”, samoborski DIV, „Farma S” Luke Rajića…

– Prekid ekonomskih odnosa između Hrvatske i Srbije zbog mera i kontramera uvedenih na graničnim prelazima značajno će poremetiti ionako slabe privrede dveju zemalja, a veće gubitke pretrpeće hrvatska preduzeća koja su značajno zastupljena u Srbiji – ocenio je predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

On smatra da će te mere pre ili kasnije biti ukinute, ali će u međuvremenu izazvati velike teškoće i gubitke za obe privrede. Atanacković smatra da će veće gubitke imati hrvatska preduzeća, koja su značajno zastupljena u Srbiji, ali da će štete svakako imati i Srbija.

On je rekao da će, 25. septembra 2015. godine, verovatno telefonom razgovarati s predsednikom Hrvatske udruge poslodavaca da oni sa svoje strane utiču na hrvatsku vladu da ukine te besmislene mere.

Srpski privrednici trpe ogromne gubitke zbog zatvaranja graničnih prelaza prema Hrvatskoj, a procenjuje se da su oni samo u prva tri dana premašila 20 miliona evra. Zbog toga je Privredna komora Srbije pozvala  sve srpske privrednike kojima se nanosi šteta jednostranom odlukom Hrvatske o zatvaranju graničnih prelaza da se jave radi podrške i efikasnijeg rešavanja nastalih problma. Zbog utvrđivanja tačnog iznosa štete koju trpe srpska preduzeća potrebno je prikupiti podatke o robi koja je blokirana na granici, njenom roku trajanja, ugovorenim kaznama za kašnjenje isporuka, koliko špeditere košta stajanje vozila, koliko je ugovorenih poslova odloženo ili izgubljeno, koliki su gubici na putarinama zbog zastoja ili odluke da se zaobiđu srpske saobraćajnice, kao i koliki će iznos morati da plate osiguravajuće kompanije na terete koji su na taj način obezbeđeni. Na osnovu prikupljenih podataka i evidentiranih problema, Privedna komora Srbije odrediće prioritete i zastupati interese privrednika da bi bila pronađena odgovarajuća rešenja.

Izvor: Dnevnik

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *