I za kredite u Srbiji rate moraju pasti

I za kredite u Srbiji rate moraju pasti

Ulazak euribora u minus, odnosno na istoriski najniži nivo otkad postoji evro, za sve korisnike kredita u evrima signal je da će im rate biti niže. Britanski list „Fajnenšel tajms” piše da je šestomesečni euribor ušao u negativnu teritoriju jer je 10. novembra iznosio minus 0,004 odsto, dok se kod tromesečnog euribora to dogodilo još proletos, što je za sve zajmoprimaoce povoljna vest.

Po logici stvari, banke koje u ugovorima o odobravanju kredita imaju klauzulu da kamatna stopa iznosi određeni procenat plus šestomesečni euribor, trebalo bi sada da umanje kamate za negativni euribor, što bi korisnicima kredita blago snizilo iznos mesečne rate, mada u praksi to nije uvek slučaj, piše „Fajnenšel tajms”.

– Takođe, pad evropske međubankarske kamate će za državu značiti mogućnost jeftinijeg zaduživanja – izjavio je profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.On je rekao da je euribor prvi put na istorijskom minimumu, u smislu da je ušao u negativnu zonu, što nije bio slučaj od uvođenja evra kao valute, a prethodno je viđeno samo u slučaju libora – međubankarske kamate vezane za franak.

– Za sve korisnike kredita indeksiranih evrima, a njih je na domaćem tržištu najviše, to je signal da će im mesečna rata biti nešto niža – poručuje Grubišić. – Sa svakim padom euribora, rata će postepeno padati. Međutim, to se neće dogoditi baš u ovom trenutku, već onda kada je to navedeno u svakom pojedinačnom ugovoru.

On je podsetio na to da neke banke rade usklađivanje s tom međubankrarskom kamatnom stopom dva puta godišnje, neke četiri puta…– Zavisno od toga kakav ko ima ugovor, i da li je kredit vezan za tromesečni ili, recimo, šestomesečni euribor, rata će se usklađivati s njegovim kretanjem, ali zavisno od datuma usklađivanja koji je svima precizno naveden u ugovoru – objašnjava Grubišić.

Isto važi, dodaje, za privatne korisnike koji imaju takve ugovore, ali i za državu, koja sada dobija mogućnost da emituje evroobveznice i da refinansira dug nešto povoljnije – u evrima.S druge strane, međutim, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić upozorava na to da će pad euribora dovesti banke u situaciju da, iako imaju mnogo likvidnog novca, neće plaćati pozitivnu kamatu na nove depozite drugih banaka, a za tržište je to ozbiljan deflatorni signal.

Šoškić podseća na to da je već duže referentna kamatna stopa ECB-a praktično na nuli (0,05 odsto), a kamatna stopa koju ECB plaća bankama na deponovani novac je već duže –0,2 odsto.

Lakša otplata stambenog zajma

Odgovarajući na pitanje da li će se rate za stambene kredite automatski prilagoditi navedenoj promeni, budući da su mahom vezane za šestomesečni euribor, Šoškić je rekao da bi svi zajmovi u Srbiji, ugovoreni s euribor repernom kamatnom stopom, trebalo u trenutku kamatnog prilagođavanja da odraze trenutno stanje na tržištu, odnosno da uzmu u obzir kretanje referentnog euribora, tako da bi u ovom slučaju trebalo očekivati pad kamatnih stopa.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *