Ima para i za džabe!

Ima para i za džabe!

Domaći privrednici smatraju da u Srbiji treba još mnogo da se radi na unapređenju poslovnog ambijenta. Jedna od primedbi koja se već više od decenije može čuti je da je kapital kod nas skup. Kamate na kredite su pale,  ali su još uvek više od prosečnih evropskih, a kod finansiranja svaka ušteda dobro dođe. Istina, domaćim preduzećima, a posebno malom i srednjem biznisu, nude se bespovratna sredstva raznih fondova i institucija, no i to sve ide preko banaka.

Zato ohrabruje vest da Narodna banka Srbije razmatra poboljšanje propisa koji regulišu rad bezdepozitnih finansijskih institucija. Privrednicima bi to olakšalo pristup sredstvima, smanjilo cenu novca i istovremeno uticalo na povećanje konkurentnosti. Zakon o bezdepozitnom finansiranju mogao bi da donese milione kapitala pod povoljnijim uslovima, što bi posebno bilo dobrodošlo u oblasti zone socijalnog preduzetništva.

Dok čekaju da novi propisi prođu skupštinsku proceduru i postanu primenjivi u praksi, našim privrednicima je na raspolaganju i niz drugih instrumenata koji nisu vezani za komercijalne kredite. O čemu bi ubuduće trebalo da razmisle, profesor  Beogradske bankarske akademije dr Branislav Živanović kaže:

– Skupljanje novca na Berzi je najprikladniji alternativni oblik finansiranja domaćih privrednih društava.To je na Beogradskoj berzi moguće kroz proces inicijalne javne ponude – IPO, o čemu govore i povoljna iskustva zemalja Istočne Evrope. Pokazalo se da su ona tržišta kapitala na kojima je država sprovela privatizaciju metodom IPO uspevala da privuku privatni kapital i dokapitalizuju se na tržištu. Ova vrsta finansiranja je kod nas posebno pogodna za brzorastuće kompanije i to one male i srednje, a prevashodno iz tehnološkog sektora. Berzanski model finansiranja odgovara kompanijama koje imaju dobre poslovne rezultate, procese i ideje, ali nemaju mogućnosti da za obezbeđenje kredita ponude potrebna sredstva  prema svom kapitalu.

Živanović naglašava da bi naši privrednici trebalo posebnu pažnju da obrate na fondove.. Novac koji se preko njih dobija je često u celini ili delimično bepovratan.

– Kod nas se najviše govorilo o IPARD-u. Ta sredstva smo već mogli da korisitimo. Novac od strane EU nije odobren jer nismo ispoštovali procedure i nismo kadrovski osposobili administraciju. Moramo znati da se ovakva sredstva daju da bi nacionalne ekonomije i njihove vlade striktno pratile poltiku EU.

Živanović naglašava da  sem IPARD.a, Srbija ima pristup i drugim fondovima poput Horajzona 2020 i Kozme. Sredstva su namenjena većim proizvođačima i van sektora poljoprivrede, ali su procedure odobravanja komplikovane. Zabrinjava što je kotizacija koju je i Srbija platila prošle godine, po svoj prilici, bila veća nego što je bio iznos sredstava koja su preduzeća ukupno povukla.

– Glavni problem kod korišćenja fondova je za naše privrednike sam proces. On je dug, neizvestan, naši ljudi su još uvek neobavešteni a domaća adminstracija neobučena da prihvati nove uslove i podrži ih. Zato će tu obuka biti neophodna za sve: privrednici koji žele ova sredstva moraće da se naviknu na precizno planiranje, realne kalkulacije i striktno poštovanje rokova – smatra Živanović. – -Najbolje rezultate u finansiranju kod nas su postigli APEKS fondovi, te kreditne linije preko Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. To je išlo preko komercijalnih banaka. Sve ove nove mogućnosti neće mnogo zasmetati bankama.

Dušanka Vujošević

Sredstva regionalnih organizacija

Pored novca pod povoljnim uslovima, našim privrednicima se nude i sredstva regionalnih organizacija. Od ove godine kod nas u Vojvodini  bespovratna sredstva nudi fond “Prosperitati”, što znači da novac stiže  Mađarske. Osnovni uslov je da aplikanti imaju i srpsko i mađarsko državljanstvo.

– Mi obezbeđujemo za projekte 80 odsto sredstava bespovratno, a preostalih 20 mora da obezbedi aplikant – kaže upravnik “Prosperitati” Balint Juhas. – Do sada smo imali dva konkursa U prvom krugu početkom ove godine  podelili smo 10 miliona evra, a u drugom proletos upola manje. Pomagali smo mala i srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva, mlade bračne parove koji otpočinju biznis. Zavisno od pomoći i utrošenog novca, oni koji su ga dobili, ne mogu da otuđe, izdaju ili rashoduju na rok od tri do sedam godina ono što se tim novcem kupilo, bilo da se radi o mašini, lokalu, vozilu…

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *