Imamo zdrave osnove za dinamičan rast

Imamo zdrave osnove za dinamičan rast

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je da je 23. oktobra 2017. godine Srbija mnogo drugačije nego pre četiri godine i da ima zdrave osnove za održiv, dinamični privredni rast, čije će efekte građani osetiti u svojim novčanicima.

Brnabić je, otvarajući 17. Ekonomski samit Srbije, pod nazivom „Mapa puta ka unapređenju konkurentnosti“, rekla da je ova vlada, nastavljajući politiku prethodne, koja je započela teške reforme koje su bile neophodne, smanjila javni dug, uvela fiskalnu disciplinu i konsolidovala javne finansije.

Javni dug, kako je navela, smanjen je u ovoj godini za osam odsto BDP-a, te je dodatno ostvaren i budžetski suficit, krajem septembra, u visini od 66 milijardi dinara.

„U ovoj godini do danas ostvaren je rast spoljnotrgovinske razmene za preko 13 odsto, izvoz je porastao za nešto više od 13 odsto, a nezaposlenost smanjena za 5,5 odsto. Imamo rast stranih investicija, i uverena sam da ćemo uspeti da do kraja godine imamo rast od blizu 13 odsto“, objasnila je Brnabić.

Izrazila je posebno zadovoljstvo što je dogovorom između sindikata i poslodavaca povećana minimalna cena rada za 10 odsto, sa 130 na 143 dinara, što je, kako je konstatovala, veoma značajno za 350.000 zaposlenih koji primaju minimalac u Srbiji.

„Hvala na tom velikom ustupku“, poručila je Brnabić prisutnim predstavnicima kompanija poručivši da će vlada ispuniti svoj deo dogovora i razmotriti kako da ovaj dodatni trošak, koji je investicija, bude olakšan za privredu.

Istakla je da je Srbija, uspešnim okončanjem sedme revizije aranžmana sa MMF-om i približavanjem njegovom kraju pokazala da i u najtežim okolnostima predstavlja stabilnog, pouzdanog i profesionalnog partnera.

„Uspeh ove i prethodne vlade u Sbriji, koja pokrenula teške reforme fiskalne konsolidacije, osetiće građani u svom novčaniku. Stvorili smo uslove za trajno povećanje penzija, kao i za povećanje plata velikog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji su i podneli najveći teret štednje“, ukazala je ona.

Podsetila je da će penzioneri, do kraja godine, dobiti jednokratnu pomoć u iznosu od 5.000 dinara, a od januara i povećanje penzija za „neverovatnih i važnih“ pet odsto, pa će 90 odsto penzionera imati veće penzije nego što su imali pre uvođenja mera fiskalne konsolidacije.

Takođe je kazala da će plate velikom broju zaposlenih u javnom sektoru biti veće za 10 odsto, a u fokusu će biti prosveta i zdravstvo, te i bezebdnost i odbrana u skladu sa vremenima u kojima živimo i opasnostima koji prete.

Dogovoreno je, kako je rekla, da će povećanje od 5 odsto dobiti i zaposleni u državnoj upravi i na „lokalu“, kako bi bili ohrabreni da bolje rade u budućnosti, ali da ne dođemo ponovo u situaciju da posao u državnoj upravi bude najtraženiji, što se negativno odražavalo na našu privredu.

Kazala je da moramo da se okrenemo održivom rastu, a fokus vlade je na digitalizaciji i obrazovanju.

„Ako uspešno sprovedemo reforme u ove dve važne oblasti bićemo važan korak bliže onome što želimo da postignemo, da prevedemo našu ekonomiju, od ekonomije zasnovane na investicijama, do ekonomije zasnovane na inovacijama. To će obezebditi veće plate za građane, brži privredni rast, veće oslanjanje na sopstvene resurse, pa onda i smanjivanje i zaustavljanje odliva mozgova“, istakla je Brnabić dodajući da je odliv mozgova veliki problem sa kojim se suočavamo decenijama.

Prema njenim rečima puno je posla pred vladom u unapređenju javne uprave kako bi bila u službi građana, ali i u oblasti vladavine prava radi obezbeđivanja efikasnijeg sudstva, borbe protiv korupcije, sprovođenja ugovora.

Najavila je da će biti nastavljen rad na unapređenju rada inspekcija, u cilju uspešnije borbe protiv sive ekonomije.

Takođe biće pokrenute mere za ohrabrenje građana na prelazak na bezgotovinska plaćanja.

„Očekujem da u narednih nekoliko meseci izađemo u javnost sa konkretnim aktivnostima kako da smanjimo gotovinska plaćanja i prelazimo na “kešles“ ekonomiju“, podvukla je ona.

Brnabić je ukazala i na značaj povezivanja tržišta regiona što će dovesti do većeg broja investicija i radnih mesta, a tako i veće trgovinske razmene.

Navela je da se u regionu često usvajaju akcioni planovi koji ostaju mrtvo slovo na papiru, ali da je, nakon dogovora u Skadru, zakazan prvi radni sastanak 30. oktobra u Briselu u vezi sa implementacijom dogovorene regionalne saradnje.

Izvor: Tanjug

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *