Industrija raste, cene u rikvercu, investicije stoje

Industrija raste, cene u rikvercu, investicije stoje

Industrijska proizvodnja u Srbiji beleži porast, kažu ekonomisti, i navode da rastući trend beleži izvoz, dok uvoz trenutno stagnira.

Na predstavljanju novog broja časopisa „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) u Privrednoj komori Srbije rečeno je da je i dalje u porastu unutrašnji promet u trgovini na malo, a da kretanje potrošačkih cena pokazuje deflaciju, kao i da zarade rastu, posebno u javnim preduzećima.

Kako kažu ekonomisti, nema podataka koji bi ukazivali na to da je došlo do rasta investicija.

Ekonomista Stojan Stamenković rekao je da je industrijska proizvodnja u martu imala međugodišnji porast od 8,8 odsto, odnosno 10,5 odsto u periodu od januara do marta ove godine. On je ukazao na stabilan rast industrije, odnosno porast proizvodnje prerađivačke industrije.

Kada se posmatra 11 oblasti sa zajedničkim učešćem u prerađivačkoj industriji od 78 odsto, tri su obeležene izrazito opadajućim trendom – proizvodnja osnovnih metala, farmaceutskih proizvoda i preparata i proizvodnja motornih vozila i prikolica. Veći problem, kako je dodao, predstavlja proizvodnja motornih vozila i prikolica.

– Duže smo govorili da dve godine uzastopno proizvodnja lagano pada, i to se, izgleda, nastavlja i u 2016. – upozorio je Stamenković, ponovivši da je važno da „Fijat” izađe s novim modelom.

Međugodišnji pad proizvodnje motornih vozila i prikolica u prvom kvartalu iznosio je 11 odsto, a u samom martu 17,4 procenata.

– Po oblastima, vidi se da je izvoz motornih vozila nije ni iz daleka na vodećem mestu po doprinosu porastu izvoza – rekao je Stamenković.

Kada je u pitanju „Železara Smederevo”, Stamenković je dodao da ulazak kineskog „Hestila” u „Železaru” ohrabruje kao perspektiva, ali da se boji da njihov dolazak neće mnogo doprineti oporavku te oblasti ove godine.

– Od kineskog kupca očekuje se rentabilna proizvodnja i njeno podizanje na oko dva miliona tona godišnje, ali to nije efekat koji bi usledio ove godine – rekao je Stamenković.

On je ukazao i na to da je prehrambena industrija imala svoj „lom” u septembru, ali da je važno da se sada okrenula ka rastućem trendu. Što se tiče cena, u martu 2016. registrovana je, drugi mesec uzastopno, i mesečna deflacija i međugodišnja dezinflacija.

Ekonomista Miladin Kovačević rekao je da su iz nekoliko centara globalne privrede tokom aprila emitovani optimistični signali.

– Procene rasta privrede Evropske unije su optimistične – rekao je Kovačević. – Izgleda da je, konačno, monetarna politika Evropske centralne banke, usmerena na ubrzanje rasta, dala rezultate. Slični signali su vidljivi i na drugim tačkama globalne ekonomije i pitanje o realističnosti tih signala je bitno za privredu Srbije.

On je dodao da će se fiskalna konsolidacija nužno nastaviti i tokom ove i tokom sledeće godine.

– To ograničava mogućnosti rasta domaće tražnje pa će izvoz ostati dominantna podrška rastu privrede – dodao je Kovačević.

Rast izvoza iz Srbije je pretežno uslovljen dinamikom oporavka privredne aktivnosti u zemljama Evropske unije, a ona je uslovljena dinamikom obnove globalne privredne aktivnosti, navode ekonomisti.

Javnom sektoru skaču plate

Rast zarada u martu je izrazit, navode ekonomisti. Ukupan međugodišnji rast neto zarada u martu iznosi 6,4 odsto (realno 5,7 odsto).

Rast zarada u javnom sektoru je 4,6 odsto i u tome rast zarada u lokalnim javnim preduzećima 4,3 odsto, a u javnim državnim 11,9 odsto (realno 11,2 odsto).

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *