Inspektori u dve smene kontrolišu poslodavce i radnike

Inspektori u dve smene kontrolišu poslodavce i radnike

Inspekcija rada ići će, kao što je to i do sada činila, u preventivni nadzor, a ne samo na osnovu programa Ministarstva rada, koje, od kada je stupio na snagu Zakon o inspekcijskom nadzoru, pravi listu privednih subjekata kod kojih će se kontrolisati primena Zakona o radu.

– Novina Zakona o inspekcijskom nadzoru ogleda se u tome što će se u kontrolnim listama bodovati procena rizika i na osnovu bodova utvrditi stepen rizika, od neznatnog do kritičnog – objasnila je načelnica Inspekcije rada za Južnobački okrug Ljiljana Stojšić. – To znači da će na osnovu te procene inspektori rada češće kontrolisati nekog poslodavca ili neće imati potrebu za tim ukoliko uoče neznatne nepravilnosti u primeni Zakona o radu.

Kazala je da po Zakonu o inspekcijskom nadzoru i poslodavci mogu pozvati inspekciju u preventivni nadzor i da su im se tim povodom javila dva-tri preduzetnika.

– Od pre godinu, 14 inspektora rada u Južnobačkom okrugu, od kojih deset pokriva Novi Sad, radi u dve smene, a po potrebi i noću – navela je načelnica, i dodala da će se, kao i do sada, nadzor obavljati i po anonimnim prijavama.

Po njenim rečima, inspektori rada su na kraju 2015. godine otkrili da je 27 preduzeća radilo bez registracije, od kada je polovinom te godine stupio na snagu deo Zakona o inspekcijskom nadzoru koji se odnosi na neregistrovan rad.

– Ove godine otkrili smo još 28 preduzeća koja su radila nelegalno, bez prijave u Agenciji za privredne registre – istakla je načelnica Ljiljana Stojšić. – Obavili smo i 1.694 nadzora i na poslu zatekli 3.870 lica, od kojih je oko 20 odsto, ili 798, bilo neprijavljeno. Većina nadzora je obavljena u Novom Sadu i kontrola se pokazala kao delotvorna. Radnu  i zdravstvenu knjižicu, odnosno zdravstveno i penzijsko osiguranje, dobilo je odmah posle nadzora čak 777 radnika. Taj podatak je uočljiv Inspekciji rada jer sada ima uvid u centralni registar Fonda PIO pa može da prati prijave za osiguranje. Prednost te regulative ogleda se i u tome što ugovori o radu za svakog zaposlenog moraju da budu na mestu gde se rad odvija pa tako poslodavci nemaju mogućnost, ukoliko imaju neprijavljenog radnika, da se pravdaju da su ugovori kod knjigovođe, što je najčešće bio odgovor tokom kontrole.

Najviše neprijavljenih radnika je, kaže nša sagovornica, bilo, kako je to već godinama slučaj, u oblasti usluga, auto-servisima, zanatskim radnjama, službama obezbeđenja objekata, ugostiteljstvu… Procena je da neregistoravanih preduzeća i neprijavljenih radnika ima od deset do 30 odsto od ukupne privredne aktivnosti, odnosno ukupnog broja zaposlenih. Načelnica napominje da nisu tačne pretpostavke da najviše neprijavljenih radnika ima na pijacama jer je čest slučaj da za tezgom radi upravo poslodavac ili njegov član porodice.

– Inspekcija rada pregleda sve u vezi s radnim odnosima – od korišćenja godišnjih odmora do isplate zarada, ali nema mehanizam da kontroliše prekovremeni rad. Godinama ukazujemo na to da poslodavci moraju voditi liste o radnom vremenu. Teško je dokazati da li se radi duže nego što je zakonom propisano pa se sve svodi na dokazivanje i izjave poslodavaca i zaposlenih, što često nije pouzdan izvor – kazala je Ljiljana Stojšić.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama