Institut za ratarstvo i povrtarstvo ne ispušta lidersku poziciju

Institut za ratarstvo i povrtarstvo ne ispušta lidersku poziciju

Ko je pažljivije čitao stripove čuvenog avanturiste Martija Misterije, sigurno će se setiti da se u par epizoda pojavljivao fenomen pod nazivom “Vreme nula”, odnosno poseban prostor kreiran tako da u njemu vreme prolazi 30 puta sporije nego u stvarnom svetu.

Autori stripa su osim Martija Misterije, koji se tu našao u potrazi za rešenjem neke od svojih zagonetki, smestili i brojne naučnike kojima je trebalo više vremena da bi dovršili svoje projekte. Naravno, ispostavilo se da vreme ne može da se uspori, već da je Martijev neprijatelj Mister Yinks pronašao serum za ubrzavanje ljudskog metabolizma što je za neke korisnike imalo i fatalne posledice…

Trku sa vremenom, ali u onim realnim okvirima koje su postavili Njutn, Ajnštajn i ostali, konstatno vode stručnjaci Odeljenja za industrijsko bilje novosad­skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo koji “prazan hod” tokom zimskog perioda u Srbiji, nadoknađuju tako što rade umnožavanja na parcelama u Argentini, Čileu i Indiji gde je u tom periodu u punom jeku poljoprivredna sezona. Na taj način oni u januaru imaju rezultate i dovoljno vremena da ih analiziraju pre nego što u Srbiji počnu prolećne setve, ali im takav način rada obezbeđuje dodatne sezone, neophodne za višegodišnja istraživanja u stvaranju novih vrsta.

Pre nekoliko dana dvočlana ekipa novosadskog Instituta se vratila iz Čilea gde su upravo “obrali” nekoliko parcela suncokreta, a rezultati koje su dobili sada će se detaljno analizirati u Novom Sadu.  

“Da bi smo ostali na visokim pozicijama koje imamo i u našoj zemlji i u inostranstvu moramo i da “krademo” vreme“, kaže dr Vladi­mir Miklič, rukovodilac Odeljenja. “Ta praksa se već dugo sprovodi, pa i sam sam proveo u Indiji par godina, baš kao i u Argentini, i u toj praksi definitivno leži dobar deo uspeha našeg Instituta.

Miklič ističe da se vreme “krade” i u staklenicima Instituta koji su i u ovom trenutku prepuni suncokreta u raznim fazama vegetacije i cvetanja, i takođe u raznim fazama ispitivanja.

“Institut je već decenijama svetski poznat po inovacijama i naša generacija sada ima odgovornost da nastavi ono što su nam naši mentori ostavili, a to je pozicija  svetski poznate naučne institucije. Da bismo u tome uspeli moramo da budemo prvi ili bar među prvima kada su u pitanju inovacije.

Nekoliko velikih pronalazaka su obeležili rad novosadskog Instituta kao na primer kada se osamdesetih godina pojavila bolest suncokreta fomopsis.

“Njena prva pojava u svetu se desila baš kod nas u Vojvodini. To je bio veliki problem, čak se dovela u pitanje proizvodnja suncokreta jer su parcele završavale sezonu bukvalno bez ikakvog prinosa. Međutim, novosadski Institut je tada prvi u svetu pronašao izvor otpornosti na tu bolest i naš izvor je i dan danas najbolji u svetu. O tome svedoči i izveštaj američkog ministarstva za poljoprivredu koji je nedavno ispitao 85 različitih hibrida suncokreta iz celog sveta i na prva četiri mesta po otpornosti na fomopsis su bili naši hibridi“, kaže dr Vladimir Miklič.

Najveća kolekcija divljih suncokreta

Institut u Novom Sadu poseduje i najveću kolekciju divljih vrsta suncokreta u Evropi. Kolekcija je nastala skupljanjem divljih vrsta, uglav­nom u SAD u nekoliko ekspedicija organizovanih zajedno sa američkim partnerima. Divlje vrste su važne u oplemenjivanju kao izvor poželjnih gena i za prevazilaženje problema uske genetske varijabilnosti.

Prema njegovim rečima i stvaranje prvih hibrida suncokreta u svetu se takođe desilo na novosadskom Institutu.

“Govorimo o periodu od pre više od 40 godina kada je u tadašnjoj Jugoslaviji počelo masovnije gajenje hibrida suncokreta koji su vrlo brzo zamenile prisutne sorte i po tome je tadašnja naša država takođe bila prva u svetu. Rezultati našeg rada vide se i danas jer smo konstatno u vrhu po prinosima, prošle godine smo recimo imali najveći prosečni prinos u Evropi od 3,27 tona po hektaru“, kaže dr Vladimir Miklič.

I pre desetak godina, kada se u svetu kao neka vrsta odgovora na GMO tehnologiju kod pojedinih biljnih vrsta i olakšanu borbu sa korovima, pojavila “klirfild” tehnologija, novosadski Institut je pokazao da može da odgovori na sve zahteve trži­šta.        

“Klirfild” tehnologija podrazumeva stvaranje i korišćenje hibrida tolerantnih na herbicide iz grupe imidazolinona, i mi smo uspeli da prvi u Evropi stvorimo i registrujemo takav hybrid. Ovu tehnologiju razvijamo u saradnji sa kompanijom “BASF” koja proizvodi herbicid Pulsar 40, namenjen za ovu svrhu, a zahvaljujući zajedničkim naporima, novi hibrid Rimisol je brzo osvojio celu Evropu. Ubrzo smo među prvima u svetu stvorili hibride tolerantne na herbicide iz grupe sulfonil urea (a.m. tribenuron metil), koje prodajemo bod brendom “Sumo” i koji su sada veoma traženi i na tržištu  Srbije“, navodi Miklič.

Izvor: Dnevnik

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *