Investitorima trebaju oni koji znaju da rade

Investitorima trebaju oni koji znaju da rade

Praksa je pokazala da jeftina radna snaga u Srbiji jeste privlačna za strane investitore, ali da problemi nastaju sa kvalifikovanim radnicima, kojih je na evidenciji nezaposlenih malo. Zbog toga trećina zahteva investitora za zapošljavanje određenih kadrova ostaje nepopunjena jer jednostavno radnika kakve oni traže i koji im trebaju nema među nezaposlenima, a teško ih je naći i među onima koji već imaju radno mesto.

Kako raskorak između potrebe privrede i obrazovanja, kao i kvalifikacione strukture onih koji traže posao i nalaze se na evidenciji NSZ, postoji već godinama, Privredna komora Srbije potpisala je Memorandum o razumevanju GIZ projekta “Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji” . Predsednik PSK Marko Čadež kaže da je sistem dualnog obrazovanja zapravo magnet za strane investitore.

– Privreda traži određene profile. Bankar, logističar, špediter su profili koji su sada privredi potrebni, nije ih komora izmislila, došli su kao potreba privrede da ima školovan kadar iz tih oblasti – objašnjava Čadež. – To je najvažnije. Razgovorali smo s više od 2.500 srpskih kompanija, od kojih su mnoge prepoznale i shvatile značaj dualnog obrazovanja i pokazale spremnost da učestvuju u postepenom uvođenju obrazovnih profila u dualno obrazovanje. Ne možemo preko noći imati razvijen sistem dualnog obrazovanja kao u Austriji, to niko i ne očekuje, ni ministar prosvete ni privreda, ali moramo stalno imati na umu šta privredi treba od mladih ljudi koji se školuju .

Prema njegovim rečima,  PKS je sprovela anketu među privrednicima i tačno zna za šta su koja preduzeća zainteresovana. Njihova zainteresovanost za određena zanimanja jasno ukazuje, tvrdi Čadež, da se privreda zalaže za uvođenje dualnog obrazovanja u obrazovni sistem Srbije.

– Čini mi se da trenutno 75 odsto mladih ljudi, koji pohađaju naše stručne škole, iz njih ne izađu opremljeni za moderno tržište rada, za ono što je potrebno privredi na terenu. Oko 62 odsto mladih na evidenciji  Nacionalne službe za zapošljavanje uopšte nema radno iskustvo, u Srbiji se tek s oko 35 godina mladi odlučuju da započnu svoj posao, dok je u Evropi taj prosek između 25 i 28 godina – istakao je Čadež.

Predstavnici GIZ-a obezbediće stručnu podršku u izgradnji kapaciteta Centra za edukaciju Privredne komore Srbije za preuzimanje određenih odgovornosti u dualnom modelu obrazovanja. Ovaj kooperativni model obrazovanja, zasnovan na dualnom principu, za sada se imlementira u 10 škola u Srbiji, kroz tri profila mašinske i elektro struke uz podršku 22 kompanije. Očekuje se da se  u narednom periodu princip modela dualnog obrazovanja primeni i na druga područja rada i zanimanja kojima su potrebni kvalifikovani kadrovi i modernizovani nastavni program.

Kombinacija teorije i prakse

Dualno obrazovanje podrazumeva kombinaciju teorije koja se uči u školi i prakse koja se obavlja u kompanijama. U Nemačkoj se ovaj koncept obrazovanja pokazao kao veoma efikasan za brži prelazak mladih iz obrazovnog sistema u svet rada i smatra se da je jedan od glavnih razloga za nisku stopu nezaposlenosti mladih u ovoj zemlji.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *