Žitnog brašna imaćemo i za izvoz

Žitnog brašna imaćemo i za izvoz

Pšenica je, po prvim procenama, u ovoj godini zabeležila pad roda od oko 20 odsto u odnosu na 2013. zbog velike vlage od čestih kiša i posledica poplava, ali se ne očekuju problemi u snabdevenosti domaćeg tržišta, kažu u Udruženju za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije.
Žitnog brašna će uprkos tome biti čak i za izvoz, a ostalih poljoprivrednih kultura će biti dovoljno za domaće potrebe, kažu u PKS-u, i dodaju da stručnjaci predvidjaju i odličan ovogodišnji rod kukuruza, čiji će prvi hibridi početi da se beru početkom septembra.
Poplave i velika vlaga su negativno uticali na rod pšenice u centralnoj Srbiji, ali je u Vojvodini, koja nije bila značajnije pod poplavama, prinos pšenice odličan i iznosi od pet do osam tona po hektaru, dok je prosek roda oko četiri tone po hektaru, naveli su u Komori.
Rod ječma je, po prvim podacima, takodje manji oko 12 odsto, kao i prinos raži – oko 29 odsto, dok je samo kod ovsa zabeležen rast proizvodnje od oko sedam odsto u odnosu na 2013. godinu.
Očekuje se da će prinos kukuruza biti sedam tona po hektaru, pošto se uzgaja u Vojvodini koja nije bila pod naletom poplava, dok se kukuruz u centralnoj Srbiji, koja je bila ugrožena poplavama, uglavnom uzgaja za sopstevene potrebe.
Ostvareni rezultati u poljoprivredi biće zvanično poznati tek 25. septembra, kada će Republički zavod za statistiku objaviti procene roda kasnih useva i voća.
U PKS-u podsećaju na to da u prvoj polovini septembra počinje jesenje-zimsko oranje zemljišta predvidjenog za proletnju setvu i pripreme za setvu ozimih useva: pšenice, ječma, tritikale, ovasa, raži i uljane repice, i ističu da se tu ne očekuju nikakvi problemi jer sadašnje vremenske prilike izuzetno pogoduju tim pripremama.
U skladištima se, kako podsećaju, sada kontrolišu ranije spremljena pšenice i drugi rani usevi, i obavlja dezinfekcija i dezinsekcija skladišta i semena planiranog za jesenju setvu.
Suncokret najavljuje dobre prinose, a tako je i sa šećernom repom, tamo gde je zaštićena od cerkospore, kažu stručnjaci, dodajući da soja i kukuruz dobro napreduju te da bi im odgovarao suv i topao period. Ukoliko uslede kišni dani, moglo bi se desiti da kasni hibridi kukuruza, a i soja, imaju visoku vlagu pa bi se morali dosušivati, što iziskuje troškove.
Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama