Izvaditi vinograde iz nebranog grožđa

Izvaditi vinograde iz nebranog grožđa

Srbiji kao novoj članici Evropske unije neće biti ograničavana površina pod vinogradima, što je dobra okolnost u situaciji u kojoj je domaći vinski sektor. Po podacima Zavoda za statistiku, preživela petina vinagrada do kojih se došlo popisom poljoprivrede 2012. godine, u Srbiji ima 21.200 hektara vinograda, s Kosovom i Metohijim nešto više, oko 23.000, što je otprilike petina vinograda koje je imala do 1960, kada je usledio sunovrat vinogradarstva kod nas.

Na početku ove godine na evidenciji je bilo 235 vinarija, što je nedovoljan broj, i više od 80.000 proizvođača grožđa. Vinarije su po svojoj strukturi uglavnom mala porodična gazdinstva, dok je kod vinogradara najveći broj onih koji imaju do 50 ari. Sve to ukazuje na činjenicu da je kod nas proizvodnja usitnjena, zbog čega je taj sektor veoma osetljiv na sve moguće promene, naročito ekonomsku krizu.

To su samo neki podaci izneti na panelu posvećenom agraru u okviru prošlonedeljne, Četvrte međunarodne naučno-stručne konferencije „Dunavski biznis-forum” u nameri da se dođe do odgovora na pitanja dokle je Srbija stigla i šta je neophodno dalje učiniti da bi ispunila zahteve EU i što bolje se pripremila za veliko tržište i bila konkurentna.  

Govoreći na tom skupu, rukovodilac Sektora za vinogradarstvo u Ministarstvu poljoprivrede Darko Jakšić je istakao da se u Srbiji od 2009. godine radi na donošenju propisa u oblasti vinskog sektora i da je do sada na tom putu oko dve trećine posla završeno. – Obaveza svih proozvođača u EU, a i kod nas, jeste da se svi koji imaju više od 10 ari upišu u vinogradarski registar, koji smo mi uspostavili 2009. godine – rekao je Jakšić.

– To je neophodno u EU da bi se pratio proizvodni potencijal, da bi se znalo tačno koliko koja zemlja proizvodi da bi na osnovu toga bile donete neke mere, kao i zbog tzv. nacionalne koverte, odnosno zbog novca koji EU daje za sektor vina, srazmeran količini vinograda koji neka zemlja poseduje. Zato treba iskoristiti činjenicu da nam nije limitirana površina pod vinogradima i podizati nove.

Jakšić je napomenuo da je pohvalno što su proizvođači u periodu za nama prepoznali bitnost udruživanja, kakvo EU traži.– Nova regulativa posebno vrednuje udruženja i proizvođačke organizacije. Po tom principu je u Srbiji za sada foromirano deset udruženja. Vinogradari se udružuju pre svega da bi registrovali oznaku geografskog porekla.

Trenutno je u izradi novi zakon o vinu i drugim proizvodima od grožđa, i to zato da bismo se u potpunosti uskladili s regulativom EU, jer je ovaj iz 2009. bio prvi stepen. Novi zakon treba da bude potpuno usklađen s evropskim da bismo se što lakše pripremili za to veliko tržište od pola milijarde ljudi –rekao je Jakšić.

 

Popis i rejonizacija

Po mišljenju doc. dr Dragoslava Ivaniševića s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, tokom proteklih nekoliko godina u srpskom vinogradarstvu su se desile dve vrlo značajne stvari – popis poljoprivrede i rejonizacija.

– Sam popis poljoprivrede posle više od 50 godina je dao konačno  najpribližniju sliku o stanju u vinogradima i poljoprovredi – kazao je Ivanišević. – U to vreme u organizaciji Ministarstva poljoprivrede urađena je i nova rejonizacija Srbije nakon 40 godina, kojom su proizvođači dobili jasno definisane granice proizvodnih područja, regiona, rejona, vinogoroja, sa svim karakteristikama zemljišta, klime i slično.

To je za njih vrlo veliki benefit. Za svaki rejon su definisane sorte i lozne podloge, preporučni uzgojni oblici. Time je mnogo dobila i sama država jer na osnovu te rejonizacije svoje mere može usmeriti na područja koja su za to najbolja.Ivanišević smatra da je pred nama period kada treba podizati nove zasade. Na nivou EU prošao je period stagnacije i smanjenja površina pa se očekuje i da će se u EU podizati novi vinogradi. Opšti stav je, kaže on, da će se u periodu pred nama prednost davati svetski poznatim sortama, ali ne u istom obimu, i da će se tražiti nešto drugačije sorte.

 

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Skoči na traku sa alatkama