Izvoz mleka na veliko kinesko tržište

Izvoz mleka na veliko kinesko tržište

Ministarka poljoprivrede najavila da bi domaći viškovi mleka mogli naći kupca na Dalekom istoku: Pregovaramo oko usklađivanja sertifikata za izvoz na veliko kinesko tržište.

Srpsko mleko, sudeći po najavama ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković, piće se i u Kini. Očigledno je manje važno koje će se mleko piti u našoj zemlji, jer je uvoz stranog zbog nižih cena sve veći, a otkup domaćeg sve manji. Tržište diktira poslove, a srpski seljak nespremno je dočekao ukidanje kvota za proizvodnju mleka u EU, koje je počelo od juče da važi, a dozvoljava evropskom stočaru neograničenu proizvodnju.

Prema rečima resorne ministarke, Srbija je počela razgovore sa kineskim nadležnim službama, ne bi li usaglasili sertifikate za mleko i proizvode, kako bi počeo izvoz na ovo tržište. Ministarka očekuje i da će uskoro doći do stabilizacije evropskog tržišta, kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima.

– Na taj način želimo da otvorimo jedno veliko tržište – ispričala je Bogosavljević Bošković.

– Koliko nam je to bitno, potvrđuje i podatak da vodeće svetske kompanije u proizvodnji mleka, ali i Evrope, značajan deo svojih proizvoda, pre svega mleka u prahu, plasiraju na kinesko tržište. Na tržištu prehrambenih proizvoda, pre svega mleka i mesa, došlo je do poremećaja, pre svega zbog odnosa između Rusije i EU. Ni mi nismo izolovani, ali smo u specifičnoj poziciji, jer je Srbija u procesu pridruživanja EU.

Država se, kako je rekla Bogosavljević Bošković, opredelila da iz sopstvenih sredstava otkupi viškove mleka u prahu, koji se nalaze u našoj mlekarskoj industriji. Na taj način daće mogućnost mlekarama da i dalje otkupljuju mleko od naših proizvođača.

Nezadovoljni srpski seljaci tražili su da država spusti rampu na uvoz mleka i mlečnih proizvoda do kraja godine, ne bi li na taj način prednost dala domaćem proizvodu. Kako od tog zahteva nema ništa, iz nekoliko udruženja mlekara u našoj zemlji kažu da je otkup smanjen i da se otkupljuje samo mleko prve kategorije.

Prema zvaničnim podacima Uprave carine, tokom 2014. godine uvezeno je gotovo 23.000 tona svežeg mleka, i to najvećim delom iz BiH. Izvezli smo više od 20.000 tona, uglavnom u Hrvatsku. Zato je količina uvezenog mleka u prahu premašila 3.500 tona, dok je izvezeno oko dve hiljade tona.

– U Srbiji je 2013. godine uvezeno oko 16.500 tona svežeg mleka i 2.500 tona mleka u prahu – navodi se u Upravi carine. – Izvezli smo nešto više od 100 tona mleka u prahu, čije je krajnje odredište bilo Kosovo i Metohija. Ovaj proizvod, poslednje dve godine najviše se uvozio iz BiH i Češke. Surutku uvozimo iz Hrvatske.

Vodeći uvoznik, ujedno i izvoznik mleka u 2013. i 2014. godini, prema podacima Uprave carine, bila je kompanija “Imlek”. Kada je reč o surutki, tu je firma “Bankom”.

– Mleko u prahu su 2013. godine u približno istim količinama uvezli “Svislajon” i “Soko Štark”, a najveći izvoznik te i naredne godine bio je “Milkop”. Tokom 2014. godine mesto vodećeg uvoznika mleka u prahu zauzeo je “Imlek”.
Izvor: Večernje Novosti
Srpska jagnjetina na tanjiru Kineza

Ministarka Snežana Bogosavljević Bošković očekuje realizaciju projekta koji se odnosi na razvoj ovčarstva i izvoz jagnjećeg mesa iz Srbije na tržište Kine.

“Očekujemo da će vrlo brzo da krene projekat, naši stručni timovi rade na usaglašavanju svih detalja projekta i ono što je važno da imamo izvanredne resurse, da imamo više područja koja imaju potencijal, na kojima bi smo pomogli da osnujemo ovčarsku proizvodnju”, rekla je Bogosavljević Bošković prilikom obilaska Doma “Srce u jabuci” kod Pančeva.

Kako je kazala, sa druge strane, važno je i to da Kina ima sredstva koja želi da uloži.

“Mi sa druge strane imamo usaglašene procedure i potpisan protokol o izvozu jagnjećeg mesa i očekujem vrlo brzo da projekat zaživi u praksi”, rekla je ministarka.

Slobodan pristup kineskom tržištu kada je reč o plasmanu jagnjećeg mesa biće omogućen zahvaljujući protokolu koji je potpisan u okviru Samita Kine i zemalja srednje i istocne Evropu u Beogradu krajem prošle godine.

Izvor: Agro Vesti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *