Japanci savetuju srpske biznismene: Niste lenji, ali radite manje

Japanci savetuju srpske biznismene: Niste lenji, ali radite manje

Mala i srednja preduzeća u Srbiji već pet godina mogu da koriste uslugu mentoringa. U firmama imaju velike želje ali nemaju jasan plan i rokove.

Sarađujte sa konkurencijom. Srbi vole da se svađaju sa svojim konkurentima, a mi u Japanu verujemo da sa suparničkim kompanijama treba sarađivati, pa i pomoći im kada zagusti.

Ovo je jedan od prvih saveta koje je dao Takaši Kimura, konsultant Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JIKA) koji već nekoliko godina obučava naše ljude da postanu mentori. To su savetnici koji pomažu malim i srednjim preduzećima da poprave svoje poslovanje, u okviru programa mentorstva, koji se preko Nacionalne agancije za regionalni razvoj, a uz pomoć Vlade Japana i JIKA, već pet godine sprovodi u Srbiji. Prošlo ga je do sada 420 firmi i svaka je u proseku posle povećala profit, zaposlenost i prihode za deset odsto.

– Vlasnici srpskih firmi imaju velike želje i strast, ali za razliku od japanskih, nemaju jasan plan i rokove – priča svoje utiske Takaši Kimura. – Imaju dosta praktičnog znanja, ali kada planiraju da osvoje nove kupce, nisu dovoljo fokusirani. Napišu koliko žele klijenata, oglasa, u kom mediju da se pojave i koliko često. Japanci odrede precizno ciljne grupe, pa ih dodatno podele. Odrede koliko žele novih klijenata, koliko povratnika i kako da ih nagrade. Kompanije mogu da angažuju konsultanta za marketing, ali mala preduzeća ne mogu. Moraju sami da nauče kako da se promovišu.

Tako je Takaši Kimura nedavno posetio jednu vinariju u Srbiji. Pravi, kaže, odlično vino i ima dobre vinograde.

– Kada sam pitao vlasnika ko je njegova ciljna grupa, on mi je odgovorio – svi koji vole da piju dobro vino – kaže Kimura. – To je dobar duh, ali loš marketinški plan odgovorio sam mu. Marketing je ključ uspeha. Ako pravim garderobu i želim da je svi nose, sigurno neću uspeti. Uspeću ako odaberem ciljnu grupu i njoj prilagodim garderobu.

Okruženje je slično

Srpski privrednici svakodnevno se susreću i neretko žale na prepreke u poslovanju. Japanski mentori smatraju da nema velikih razlika u poslovnom okruženju u Srbiji i u Japanu. 
– I u Japanu i u Srbiji od pet firmi jedna je najbolja, a četiri su loše. Znači to je isto. Kakvo god da je poslovno okruženje, i loše i dobro, najbolja kompanija u oba slučaja je ona koja se najbolje prilagodila poslovnom okruženju – objašnjava Takaši Kimura.

Jedan od ključnih nedostataka srpskih preduzeća, upozoravaju japanski konsultanti, jeste činjenica da plan, dugoročnu strategiju, ali i šta je postignuto zna samo – vlasnik.

– Kada obilazim preduzeća u Japanu, na zidovima stoje jasno izneti planovi, ciljevi i postignuto. U Srbiji to skoro nigde nisam video – kaže Kimura. – Problem je i unutrašnja organizacija. Zamislite firmu kao čovekovo telo. U Srbiji se pita samo vlasnik, mozak. Ruke, noge, ramena, ne mogu da odlučuju samostalno. Istina je da treba da nastupaju usklađeno, da sarađuju, ali mi u Japanu verujemo da i ruke i noge treba samostalno da razmišljaju. Da rade samostalno na ispunjenju plana. U Japanu vlasnik deli viziju poslovanja sa svojim zaposlenima. Tako radnici i znaju kako mogu da doprinesu da se ciljevi ostvare. U Srbiji zaposleni ne znaju šta je cilj. Ta preduzeća bi bila daleko konkurentnija kada bi i zaposlenima bili predočeni ciljevi, rezultati.

Niste lenji, ali radite manje

Već tri godine u Srbiji živi i radi i Riuiči Ito, predstavnik JIKA za Balkan. Japanci, tradicionalno vredni, ne smatraju Srbe lenjima, ali misle da nam nedostaje inicijative.

– Ne mogu da kažem da su zpaosleni u Srbiji lenji – objašnjava Ito. – Ono što sam primetio jeste to da većina čeka da im se kaže šta da urade. Da im se zada posao. Nema lične inicijative. To je doduše direktna posledica toga što nisu uključeni u viziju preduzeća.

Njegov kolega Takaši Kimura priznaje da nam Japanci zavide na činjenici da imamo više slobodnog vremena za sebe i porodice.

– U Japanu je radni dan zvanično osam sati – kaže Kimura. – Mi, međutim, ostajemo u firmi i po 13 sati. U Srbiji se radno vreme mnogo više poštuje. Mi znamo da je na tržištu mnogo konkurenata i da samo vrednim radom možemo da ih preteknemo.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *