Javna preduzeća i dalje crne rupe privrede

Javna preduzeća i dalje crne rupe privrede

Relevatne međunarodne finansijske organizacije i ekonomisti saglasni su u oceni da je Srbija ove godine napravila dobar ekonomski rezultat, daleko bolji od očekivanog i planiranog,  ali da veći deo posla tek sledi. Ono što Srbija mora da uradi 2016. i 2017. godine biće daleko teže i bolnije, ali će ujedno oličavati suštinsko opredeljenje Vlada Srbije za reforme.

 

Po oceni Vladimira Vučkovića, člana Fiskalnog saveta, sledeća godina biće ključna za Srbiju, a ukoliko želi da i 2016. ostvari deficit od četiri odsto BDP-a, što je blisko ovogodišnjem, moraće više da se potrudi nego 2015. godine, i da „kada zakucaju gubitaši, ne otvori vrata“.
– Reforme u javnim preduzećima su počele, ali u praksi se nije mnogo odmaklo, i pitanje je šta ako, na primer, „Resavica“ ili RTB Bor pokucaju na vrata i kažu: „Mi gasimo proizvodnju ako ne dobijemo subvencije“. Pitanje je hoće li Vlada uspeti da odoli takvim pritiscima. Ukoliko ne bude odolela, biće ugrožen sporazum sa MMF-om i zbog toga su državna preduzeća najveći izazov za dalji nastavak reformi. Pored toga, planirana racionalizacija u javnom sektoru, tačnije otpuštanja, moraju da se dese u narednoj godini, jer se neće stvari same rešiti prirodnim odlivom – objasnio je Vučković.

 

Slično je poručio i Toni Verheijen, šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji, istakavši da sve što je urađeno ove godine propada ako se ne srede javna i državna preduzeća čija je privatizacija odložena do maja naredne godine. Šef Kancelarije MMF-a u Beogradu Kim Dehe dodao je da u „Srbiji svake godine otkrijete neki skelet u ormanu u vidu zaostalog duga za koji niste znali, što je materijalizacija fiskalnog rizika“. Upozorava da ukoliko izostanu ozbiljne reforme i dobri rezultati jedina alternativa može biti povećanje PDV-a.

Sa svim ovim ocenama slaže se i ekonomista Saša Đogović, koji za naš list objašnjava da prave ekonomske reforme tek slede, a da je ove godine Srbija samo trasirala dobar put za njihovo sprovođenje. Da bi uspela u započetim reformama, tvrdi, Srbija “mora da savlada mnogo crnih tačaka i lakat krivina” koje je čekaju već naredne, 2016. godine.

– Srbija je dobro trasirala put sprovođenja reformi, ali ono što je do sada pređeno, uz zamerke koje su se čule, može već dogodine biti dovedeno u pitanje, ako se ne počne sa dubljim i bolnijim rezovima u pogledu privatizacije preduzeća u restruktuiranju, rešavanja pitanja javnih preduzeća i racionalizacije javnog sektora. Nesporno je da su određeni pomaci napravljeni, buyetski deficit jeste niži od planiranog, ali ostaje pitanje njegove održivosti. Ta održivost upravo zavisi od toga kako će se rešiti sudbina preduzeća u restrukturiranju, kako će teći praktično rešavanje transformacije upravljanja i reorganizacije javnih preduzeća.

Pitanje je da li će Vlada u slučaju da neka od tih preduzeća pokucaju na njena vrata i zatraže novac, subvencije ili davanje garancija za kredite – reagovati. Ukoliko se promoviše tržišno privređivanje Vlada treba da bude nema na takve zahteve, jer to ne samo da bi ugrozilo sporazum sa MMF-om, već bi buyetski deficit učinilo neodrživim – ocenjuje Đogović.

Naš sagovornik naglašava da su mnogo zahtevnije reforme koje slede 2016. i 2017. godine od onih koje su bile samo uvod u njih, odnosno sprovođene ove godine. Mnogo će teže biti rešiti sudbinu preostalih i javnih preduzeća, nego što je bilo ove godine uvođenje mera štednja. Jer, mnogo komplikovanije je odlučivati ko će ostatiti na tržišnoj sceni, a ko ne, racionalizovati javni sektor.

– Praksa davanja subvencija, državne pomoći ili garancija za koje se država zaduživala mora biti prekinuta. Ukoliko javna preduzeća nisu u stanju da sama posluju i opstanu na tržištu moraju se reorganizovati i početi da privređuju, a ne da žive na grbači svih građana Srbije. Svako odlaganje daljih reformi dovelo bi do novog stezanja kaiša svih građana, pogoršalo bi poslovnu klimu u državi i teško da bi se nazirao izlazak iz krize. Crne tačke, a to javna preduzeća i preduzeća u restruktuiranju jesu, moraju se rešavati. Postoji dosta lakat krivina u kojima Vlada Srbije može, ako popusti, skliznuti i poništiti sve ono što je do sada uradila. Te lakat krivine moraju se prevazići i uspšeno preći u naredne dve godine i tek nakon toga može pričati o završenim reformama koje jesu dobar temelj za dalji ekonomski oporavak Srbije – kaže Đogović.

Sasvim je izvesno da će biti otpora reformama koje slede, a koje se jasno moraju videti iz buyeta za 2016. godinu, i to nije nikakvo iznenađenje niti nešto što se nije dalo predvideti, dodaje Đogović. Po njemu logično je da se reformama protive zaposleni u javnim preduzećima i javnom sektoru, jer je jasno da tu ima viška zaposlenih, a u isto vreme se postavlja pitanje koliko je kvalifikaciona struktura zaposlenih dobra da bi se išlo u dalje suštinske reforme.

– Onda kada javna preduzeća budu racionalizovana i transformisana, kada ih bude vodio profesionalni menayment koji će znati da se bori na tržištu, biće važna i kvalifikaciona struktura i broj zaposlenih. Značiće to da više javna preduzeća neće biti socijalne ustanove i utočište za partijske kadrove, već za one koji imaju s čim na tržište i koji znaju kako se na njemu posluje i zarađuje. Kroz otpremnine država treba da amortizuje predstojeće otkaze, a u isto vreme oni koji ostanu bez posla moraju gledati da dođu do novog, a ne da sede i čekaju da im ga neko da. Otpremnine iz tranzicionog fonda moraju se iskoristiti na pravi način i oživeti preduzetnički duh kod viška zaposlenih, a oni koji danas imaju neku njivu na selu moraju joj se okrenuti i početi od nje da obezbeđuju egzistenciju.

Dakle, svako mora da preuzme svoj deo tereta bolnih reformi. Država mora da odstrani bolesno tkivo, kao i višak u javnom sektoru, i da ulaže u zdravo i socijalno odgovorno društvo, kako bi zbrinula višak zaposlenih. Tek kada to uradi može se nadati boljitku celog društva. Ako se već naredne godine zastane na dobro započetom putu, onda nam neće biti bolje i nastavićemo da propadamo kroz rupu bez dna – zaključuje Đogović.

 

Reforme nikada nisu popularne

Održivost reformskog kapaciteta ove vlasti zavisi ne samo od njenih najava da će sprovesti reforme već i od prakse u kojoj se mora pokazati odlučnost da savlada sve crne tačke, naglašava Đogović, dodajući da popularnost ne sme ni jednog trenutka biti mera nastavka ili zaustavljanja puta na koji se dobro zakoračilo.

– Svako zastajanje na putu dovodi u pitanje čak i održavanje sadašnjeg buyetskog deficita, i onda su sve priče o tome da će on 2016. godine biti još manji, bespredmetne. Neće biti problem ni koncipiranje buyeta za 2016, ali hoće njegova realizacija ako se podlegne pritiscima javnih preduzeća i zaposlenima u njima. To bi podrilo reforme i neplanirano dodatno teret prevalilo na građane Srbije, a to Vlada Srbije ne bi smela dozvoliti. Zato samo od njene istrajnosti na ovom zadatom putu zavisi uspeh započetih reformi. To da će biti nepopularna i da će biti malo onih koji zapravo podržavaju reforme, koje nikada nisu ni popularne niti politički profitabilne, nije ništa novo i svakako nije razlog da se od njih odustane. Jer, ako se sada na utrasiranom putu stane i odustane, onda će se ova država na njemu zaglaviti i srušiće se sve ono što je ove godine urađeno – zaključuje Đogović.

Izvor: Dnevnik

 

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *