Kad evro damo 4 nam se vrati

Kad evro damo 4 nam se vrati

Subvencije investitorima vrate se u budžet za 14 meseci, pokazale analize. Na odobrena 125,4 miliona evra, za pet godina kompanije će državi uplatiti 512,8 miliona evra.

Po pravilima Zakona o ulaganjima, do kraja prošle godine, potpisan je 31 ugovor sa investitorima, a 30 ih je i dalje aktivno. Kroz njih se očekuje ukupno 340,9 miliona evra ulaganja. A da bi ih privukla, Srbija je iz svog budžeta namenila 125,4 miliona evra direktnih subvencija. Podsticaji će se, očekuje Ministarstvo privrede, kroz različite javne prihode koje će te kompanije izmirivati, u budžet vratiti za 14 meseci.

Za potrebe Ministarstva privrede Jovan Miljković, konsultant na projektu Svetske banke, uradio je analizu koliko je vremena potrebno da se državi vrati novac dat za subvencije investitorima. Obuhvaćeni su projekti koji su ugovoreni od dana donošenja novog Zakona o ulaganjima do decembra 2016. godine.

– Predviđeno je otvaranje 21.276 novih radnih mesta ili 709 zaposlenih u proseku po projektu – kažu u Ministarstvu privrede. – Ukupna masa ugovorenih mesečnih zarada u svim projektima iznosi 10,48 miliona evra mesečno, što je 125,8 miliona evra godišnje. Gledano po radnom mestu, prosečan iznos subvencija je 5.898,61 evro. Kada se uzmu samo porezi i doprinosi koji će biti uplaćeni po osnovu zarada, očekivani prihod budžeta, države i lokalnih samouprava, fondova i Nacionalne službe za zapošljavanje, tokom 60 koliko traje obavezni monitoring, dostići će 248,7 miliona evra. Za povrat isplaćenih sredstava po ovom osnovu biće potrebno 30,3 meseca.

Analiza je uzela u obzir i ukupne javne prihode koje će nove kompanije plaćati. Tokom 60 meseci, oni će dostići 512,8 miliona evra. Tako posmatrano, uloženi novac iz budžet biće vraćen za oko 14 meseci. Ekonomisti, međutim, objašnjavaju da direktno subvencionisanje investitora, ipak, nije najbolji način njihovog privlačenja.

– Da je to najbolji model, država bi stimulisala sve ulagače, a ne samo pojedine – objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. – Mnoge zemlje ne primenjuju takav način privlačenja investitora. To nije loše kao privremena mera. Mnogo je efikasnije privlačiti ulagače dobrim uslovima poslovanja – dobrom infrastrukturom, pristupom svih energenata na čitavoj teritoriji i sličnim. Nije mi sasvim uverljiv argument o povraćaju kroz javne prihode, jer su tako gledano isplativije kompanije koje nisu dobile podsticaje. Direktni podsticaji se ne mogu posmatrati kao ulaganje države, jer bi se taj novac u nešto uložio. A javni prihodi imaju svoje namene – idu u zdravstvo, prosvetu…

Poreklo

Među ugovorenim projektima u tom periodu, pet je domaćih investitora. Među strancima, najviše je ulagača iz Nemačke – sedam. Iz Italije je stiglo troje, koliko i iz SAD i Holandije, po dva iz Turske i Kanade. Po jednog ulagača su “delegirali” Bangladeš, Bugarska, Hongkong, Švajcarska, Tajvan i Tunis. Svi su i dalje u fazi realizacije.

Izvor: Novosti

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *