Kad kredit skinete s vrata, tražite menicu

Kad kredit skinete s vrata, tražite menicu

Jedan od lepših trenutaka kod otplate kredita je plaćanje poslednje rate. Duga više nema pa klijent može da razmisli o novoj pozajmici ili da uzme predah od dugovanja.

Ali, i kada više nema obaveza, svaki klijent bi trebalo da ode u banku i pogleda da li je sve obaveze ispunio, zatim da reguliše pitanje menice, administrative zabrane i hipoteke ili zaloge ako je to bilo obezbeđenje za kredit. Isto važi i kada se kredit zbog refinansiranja seli u neku drugu banku. Banke od klijenata traže menicu i kod odobravanja pozajmica po tekućem računu ili izdavanja kreditnih kartica. Ako se usluge koje se preko njih dobijaju više ne koriste, i to sredstvo obezbeđenja ima isti tretnma kao izmiren kredit.

– Klijente savetujemo da, kada ispune obaveze prema banci, odu u ekspozituru i uzmu potvrdu o tome da je kredit isplaćen, „sveden na nulu”, kako to kažu bankari – kaže predsednik Udruženja potrošača „Efektiva”, koje se bavi finansijskim uslugama, Dejan Gavrilović. – Osim toga, treba da uzmu menicu, administrativnu zabranu te da traže brisanje hipoteke ili zaloge ako su one poslužile za obezbeđenje kredita.

Često klijent tek s odlaskom u banku otkrije da je od kredita ostao još deo duga za isplatu. To je prilika da se to reguliše da banka ne bi zaračunavala zateznu kamatu. Tada će poslednja rata biti veća.

Posebno je za klijente bitno da regulišu menicu. To je dokument s kojim može lako doći do zloupotreba. Kada je kredit otplaćen, banka bi trbalo da pozove bivšeg dužnika te da mu preda menicu. Ukoliko su u banci to zaboravili, klijent sam treba da je potraži. Dešavalo se da banke greškom aktiviraju menicu i za otplaćeni kredit. U tom slučaju se novac skida s računa, a često dolazi i do blokada. Kod nas se menice obično potpisuju blanko, bez naznačenog iznosa pa ako se greškom blokira, naplaćuje se ceo iznos duga.

Nesporazuma na relaciji banka–klijent kod vraćanja menice ne bi trebalo da bude. A da bi to predupredio, klijent treba pažljivo da pogleda šta se događa i s njegovim menicama. Pre nešto više od dve godine Narodna banka Srbije je donela odluku o vođenju Registra menica i meničnih ovlašćenja građana i preduzeća. On se nalazi na sajtu NBS-a i svima je dostupan. Kada je klijent i uzeo menicu za svoje stare dugove, treba da proveri da li je ona povučena iz Registra. Pojedine banke su veoma ažurne i posle isplate kredita skidaju menicu iz Registra. Druge pak to ne čine i zato bi klijent trebalo da prati šta se događa u Registru te da, ukoliko banka kasni, sam traži da se ta obaveza izbriše. Registar je naravno zvanični dokument i prilikom uzimanja novog kredita klijent može biti odbijen jer se otplaćena obaveza tu vodi kao neizmirena.

Zato i ako ste kredit podigli onlajn, posetite banku kada ga otplatite i uzmite svoje stare papire. Sačuvajte ih kao dokaz da je obaveza izmirena. Ukoliko ih bacate, iskidajte ih na sitne sitne komadiće. Kod promene banke i selidbe računa u drugu nakon izmirenja obaveza važi isto.

D.Vujošević

Dobro čuvani papiri

O mogućnostima zloupotrebe menica sve dobro znaju i u bankama. Zato se ti papiri veoma pažljivo i predano čuvaju. Ukoliko klijent zatraži menicu nakon poslednje rate pa je ne dobije odmah, uglavnom nema razloga za brigu. Većina banaka je odredila posebnu lokaciju za čuvanje menica, baš da ne bi došlo do zloupotreba. One se ne čuvaju u ekspozituri u koju je klijent odlazio po kredit, a sve je to radi sigurnosti i klijenta i banke.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *