Kajsije i trešnje najgore prošle na mrazu

Kajsije i trešnje najgore prošle na mrazu

“Sneg, mraz i niske dnevne temperature ove sedmice desetkovaće ovogodišnji rod kasjija i trešanja, dok će ostalo koštuničavo voće uspeti da se izvuče iz hladnog martovskog talasa”, kaže prof. dr Zoran Keserović.

I lane je mraz naškodio kajsijama pa su i ovogodišnje niske dnevne temperature pouka da kajsije, ali i trešnje, ne vredi saditi u ravnici već na nadmorskoj visini iznad 200 metara.Profesor Keserović kaže da u Panonskoj niziji uspevaju višnje, jabuke i lešnici i da se treba okrenuti tom voću ukoliko se planira proizvodnja na veliko.

“U Vojvodini je kajsija izmrzla i do 80 odsto, a od hladnoće je stradala i u užim delovima Srbije”, kaže prof. dr Keserović.”Očekuje se da će kajsije ove sezone biti veoma skupe i da ćemo ubrati svega od 10.000 do 12.000 tona. I lane je mraz oštetio kasjije, takođe u martu, pa ih je isto bilo malo na tržištu.”

U Panonskoj niziji uspevaju višnje, jabuke i lešnici i treba se okrenuti tom voću ukoliko se  planira proizvodnja na veliko

Trešnje su, u zavisnosti od sorte, oštećene od 35 do 90 odsto, a iznenađuje da su stradale i pojedine sorte šljiva, ali znatno manje – mraz je voćnjake sa zasadima tog voća ošetio oko 30 odsto.Kako kaže prof. dr Keserović, zabrinjavaju najave meteorologa da još nije kraj zime, i da se očekuje da zima pokaže ćudi, što će imati posledice i po koštuničavo voće.

Malo osigurano

Nažalost, ponavlja se stara priča jer je marz po ko zna koji put pokrenuo pitanje i štete i nadoknade, to jest osiguranja useva.Iako preciznih podataka nema, po procenama osiguravajućih kuća, osigurano je samo oko deset odsto onoga što raste na našim poljima, a to znači i na njivama, i u voćnjacima, i po vinogradima. Da je to premalo ne treba ni govoriti.

Posledice zime odraziće se i na povrće.“Vremenske neprilike neće uticati na mladi luk i zelenu salatu ukoliko su posejani na otvorenom, premda je velika vlaga, pa će trebati bar nedelju dana da se zemlja prosuši”, kaže predsednik Društva vojvođanskih povrtara prof. dr Žarko Ilin.”Međutim, setva povrća kasni zbog nedaća s vremenom.

Vreme je setve graška  ali je retko ko uspeo da ga poseje. Trebalo je da se krene i u sadnju mrkve, luka, peršuna, ali i krompira, međutim, te poslove na njivama su odložili sneg, susnežica i velika vlaga pa su prolećni radovi u povrtarstvu u velikom zaostatku. Sadnja krompira je trebalo da se završi polovinom aprila, a posao nije čak ni počeo, premda bi krtolu povrtari u brazde trebalo da stavljaju od polovine marta.”     

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *