Kako prepoznati i proizvoditi organsku hranu

Kako prepoznati i proizvoditi organsku hranu

U Srbiji se koristi oko 10.000 hektara obradivog zemljišta za proizvodnju organske hrane, što je jako malo, rekla je u Novom danu Snežana Ognjenović. Organsku hranu na našem tržištu možemo prepoznati po nacionalnom znaku koji mora da ima, navodi ona.

Organska proizvodnja u Srbiji je sve popularnija. Zahvaljujući potencijalima koje ima naša zemlja, ona može značajno da doprinese razvoju sela, i poljoprivrede uopšte. Međutim, da li dovoljno koristimo te potencijale?

Snežana Ognjenović je promoterka organske poljoprivrede više od 20 godina. Kaže da bi oko 70 odsto poljoprivrednih površina moglo da se koristi za organsku proizvodnju. Međutim, koristi se jako malo – oko 10.000 hektara. Najviše se proizvode jagodičasto voće i ratarske kulture, navodi ona. Ali, s obzirom na to da se poslednjih godina više radi na popularizaciji organske hrane, proizvođači sada kreću i u proizvodnju lekovitog bilja.

Vojvodina ima najveći broj organskih proizvođača, ali i drugi delovi zemlje uvećavaju površine, kaže ona. Istakla je da se situacija popravlja i u stočarskoj proizvodnji. Međutim, kako navodi, srpskom selu je potrebna pomoć.

Za ruralne oblasti organska proizvodnja može da bude pravi pokretač. To je nešto što EU promoviše i radi, kaže gošća Novog dana.

Srpskom selu nedostaje infrastruktura, ali i drugi uslovi da bi ljudi tu ostali, kaže ona i dodaje: “Sela nestaju, 400 sela je nestalo”.

Ognjenović kaže da su ljudi sa sela zainteresovani za organsku proizvodnju, i da im je jasan značaj. “I to ne samo što se tiče zarade, već i po pitanju održivog razvoja, zaštite životne sredine… Ali, očekuju podršku… I kroz edukaciju, i kroz subvencije i treba im pomoći”.

Ognjenović kaže da Srbija izvozi svoju organsku hranu u Evropu, i na japansko i na američko tržište. Najviše se izvozi jagodičasto voće, zatim žitarice, soja… Proizvodi su u skladu sa pravilima EU. “Naš zakon iz 2011. je usklađen sa zakonom EU”, navodi ona dodajući da su u procesu približavanja Uniji, standardi još više usklađeni.

Ministarstvo poljoprivrede daje ovlašćenja firmama, odnosno kontrolnim organizacijama koje kontrolišu proizvođače, objašnjava Ognjenović. A Ministarstvo vrši kontroli i njih i proizvođača, dodaje.

“Da bi se ušlo u proizvodnju organske hrane potrebno je što zdravije zemljište, kvalitetna voda – u klasi vode za piće, i određena  udaljenost od aerozagađivača”, objašnjava ona. “Potrebno je i da veštačka đubriva zamenimo prirodnim i mineralnim, da ne koristimo pesticide i insekticide, i da se na drugi način borimo protiv štetočina i korova”, dodaje.

Na pitanje kome da se obrate ljudi koji su zainteresovani za taj vid poljoprivredne proizvodnje, kaže da sve neophodne informacije mogu da dobiju u Nacionalnom udruženju za razvoj organske proizvodnje “Serbia Organica”. Takođe, ukoliko se odluče da krenu u taj posao tu su kontrolne organizacije i sertifikacione kuće.

Upitana kako možemo da prepoznamo organski proizvedenu hranu među ostalim proizvodima, Ognjenović kaže da ona mora da ima znak – državni znak da je taj proizvod kontrolisan od Ministarstva poljoprivrede.

Ono što nam nude organski proizvodi, po svim pokazateljima, je povećan broj antioskidanasa, smanjena količina nitrata, povećana  koncentracija C vitamina i suve materije, navodi ona. Stoga je i jasno kako organska hrana utiče na zdravlje.

Nekoliko organskih proizvođača je i ušlo u tu proizvodnju jer su i sami bili bolesni ili su im deca imala alergije, a nakon upotrebe te hrane, bolesti su se povukle, navodi Ognjenović.

Ova hrana je danas dostupna, imamo pijacu u Bloku 44 u Beogradu, imamo je u bolje snabdevenim radnjama zdrave hrane, kaže ona.Međutim, ti proizvodi su i skuplji, i to od 30 odsto pa naviše, od onih klasično odgajanih. “Skuplja je jer imate više radova i radnih sati – plevimo ručno, ne koristimo herbicide… Manji su prinosi, a i skuplja su semena za organsku proizvodnju”, objašnjava razliku u cenama Ognjenović.

Što se regiona tiče, kako je rekla, Hrvatska je imala veću pomoć, pa su više uradili u toj oblasti i bolje su se organizovali.

Izvor: N1

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *