Kamate porodicama pojedu 350 miliona evra godišnje

Kamate porodicama pojedu 350 miliona evra godišnje

Građani Srbije će ove godine za kamate morati da odvoje najmanje 45 milijarde dinara, to jest oko 350 miliona evra, a to je ogroman novac za državu u kojoj su prosečne plate jedva 45.000 dinara.

Takođe, jasno je iz ovih podataka da nisu ugroženi samo oni koji su se zaglibili u švajcarskim  francima već i dužni u evrima, dinarima…

Građani Srbije sve se više nećkaju kada podižu kredit bilo koje vrste. Prošlog meseca ukupna pozajmljena suma kod banaka zaustavila se na svoti od 698 milijardi dinara. Na samom početku ove godine bila je 672 milijarde, a to je tek 3,5 procenata više u septembru, a nekada smo imali veći međumesečni rast. Za tu pozajmljenu sumu građani će bankama da plate samo na ime kamata najmanje 43 milijarde dinara.

Možda banke baš i neće prihodovati celu sumu, ali će veliki deo naplatiti jer su građani izuzetno ažurne platiše. Dok kod privrede docnja kod kredita iznosi oko dvadeset odsto, kod građana je procenat kašnjenja u plaćanju obaveza daleko manji i kreće se oko 7,3 procenta.

– Kamate koje građani plaćaju su prilično visoke – kaže docent na Fakultetu za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić” u Novom Sadu Aleksandar Vasiljević. – Sada imamo nisku inflaciju, slično kao i veliki deo zemalja Evropske unije. Zato bi i stope mogle biti niže pa je izvesno da je deo tereta privrede prevaljen na građane.

U Srbiji su najpopularniji gotovinski krediti. Suma je tu 214 milijardi. Kamate se kreću između 10 i 13 odsto. Ali one se ne mogu računati linerano jer se u obzir mora uzeti i deo koji će tokom godine biti otplaćen pa će kamatni trošak tako biti smanjen. Odnosno, građani će bankama za kamate platiti oko 25 miliajrdi dinara.

Potrošački krediti su u Srbiji najmanje popularni i tako smo zaduženi svega 23 milijarde dinara. Kamate su slične kao i kod keš pozajmica. Po istoj računici kao i kod gotovinskih zajmova, dobija se kamatna suma od oko tri milijarde dinara.

Stare kredite građani sve teže otplaćuju i sve češće refinansiraju. Ti zajmovi su za prvih devet meseci ove godine porasli čak 47 odsto i poslednjeg dana septembra iznosili su 44 milijarde dinara. Opet su uslovi slični kao kod dve već pomenute kategorije. Suma kamata koje će se vratiti u 2015. je najmanje pet milijardi dinara.

Najveća suma kredita u Srbiji podignuta je za kupovinu stanova i za adaptaciju i njih i kuća: 370 milijardi dinara. Kamate se tu kreću oko šest do osam odsto u evrima. Međutim, rokovi otplate su duži pa je i računica godišnjeg kamatnog troška malo drugačija i on će biti oko 14 milijardi dinara.

Očigledno, bankama se najviše isplate gotovinske pozajmice, bilo da se radi o čistim keš kreditima ili onima za refinansiranje. Zarada je dobra, a klijenti uglavnom ažurni.

Ovo naravno važi samo za građene dok je s privredom sasvim drugačija priča, a sume daleko veće.

Po zajmove na razna mesta

Kako će biti iduće godine u ovo vreme? Prognoze je ove godine dosta nezhvalno davati jer je ovog meseca počela primena Zakona o platnim uslugama. Kredite sada, sem banaka, mogu odobravati i drugi učesnici na finansijskom tržištu koji podnesu zahtev NBS-u, ispune uslove pa dobiju dozvolu. A kada će oni nastupiti, koje će uslove istaći za buduće klijente, koliko će biti stvarna konkurencija bankama, to ćemo saznati u 2016.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *