Kod nas se „neguje” neuplaćivanje doprinosa

Kod nas se „neguje” neuplaćivanje doprinosa

Nedavno je ekonomista Stojan Stamenković pokrenuo inicijativu da se uvede kazna zatvora za sve poslodavce koji ne izmiruju obaveze plaćanja doprinosa na zarade radnika. On ističe da država mora da uspostavi tu kontrolu, kao što je nekada to činila Služba društvenog knjigovodstva.

„Ta kontrola se izgubila kad je platni promet prebačen u banke. Kako je moguće da, recimo, pet godina neko drži radnike i obavlja posao, a ne uplaćuje svoje obaveze? Ne znam da je zbog toga bilo ko kažnjen. Nejasno je zašto nema kontrole koja bi onemogućila da se dešava da firme godinama ne uplaćuju doprinose. Za takvo kršenje propisa postoji robija”, rekao je profesor Stamenković.

Inicijativa profesora Stamenkovića nije ništa drugo do uvođenje principa koji postoji u većini evropskih država u kojima jednostavno ne može da se dogodi da poslodavci kasne sa plaćanjem doprinosa radnicima i da za to ne snose posledice, bilo kroz visoke novčane kazne, bilo kroz odlazak u zatvor. Upravo zbog rigorozne kontrole i posledice neispunjavanja zakonskih obaveza, gazde u evropskim državama sebi veoma, veoma retko dozvoljavaju da ne uplate radnicima doprinose ili ih ostave bez redovne plate.

Za takvo kršenje propisa postoji robija

Da i u Srbiji treba krenuti evropskim putem slaže se i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, koja ističe da Krivičnim zakonikom mora biti propisana zatvorska kazna, i to od pet godina za nesavesne poslodavce koje ne plaćaju zarade i doprinose zaposlenima.

Srbija je jedna od retkih država u kojoj poslodavci mogu da ne uplaćuju poreze i doprinose, ali i plate zaposlenima, i da za to ne odgovaraju. Zemlje EU su problem rešile upravo zatvorskom kaznom, na primer Nemačka, koja predviđa kaznu od pet godina zatvora – ocenjuje  Savić, dodajući da teret gazdinog nemara i bezobrazluka plaćaju poreski obveznici koji socijalni mir isplaćuju iz budžeta.

 

Nemačka predviđa kaznu od pet godina zatvora za ne plaćanje poreza i doprinosa

Ona iznosi procenu da u Srbiji između 300 i 320 hiljada radnika ne prima redovno plate, dodajući da je država za deset godina, od 2003. do 2013. godine, za povezivanje staža radnicima platila 60 milijardi dinara.

Za profesora Zorana Stojiljkovića, predsednika UGS “Nezavisnost”, reč je o nemaru državi, koja nikada čak nije ni objavila spisak institucija, organizacija, preduzeća, privatnih ili javnih ustanova, u kojima se “neguje” praksa neuplaćivanja staža.

“Zaposleni su tek u trenutku kada treba da počnu da prikupljaju dokumentaciju za penziju saznavali da im nisu plaćeni doprinosi za staž. To je oproban manir nezameranja, produžavanja plaćanja dubioza, pogrešnih i neproverenih subvencija prijateljima, neisplaćivanja penzija, a sve to na kraju završi kao trošak poreskih obveznika. To je nešto što, praktično, pokazuje da se kod nas javni sektor, javna svojina i javni interes tretira kao Alajbegova slama: to se može, to se sme, to se može politički pokriti”ocenio je Stojiljković.

 

Sve duža lista loših direktora

U Agenciji za privredne registre od početka godine u Centralnoj evidenciji privremenih ograničenja dostupni su i podaci iz prinudne naplate Narodne banke Srbije, čime je proširena lista takozvanih loših direktora. Ova lista postoji od juna prošle godine i na početku objavljivanja imena bilo ih je svega desetak, a početkom godine bilo ih je čak 276.000. Možda se među tim direktorima nalaze i oni koji ne plaćaju poreze i doprinose, jer su podaci uneti za 58.993 domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica koji su preuzeti iz prinudne naplate NBS.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku  kaže da danas u Sribiji gotovo 60 odsto firmi u privatnom sektoru kasni sa plaćanjem zarada i doprinosa više od tri meseca . Po njegovoj oceni to je krenulo pre tri godine kada je zakonom naloženo da se doprinosi i zarade plaćaju i isto vreme.

“Od tog trenutka firme u Srbiji kopne. Poresku upravu nažalost ne zanima ko kontroliše koju od firmi i koliko plaća doprinose. Nekada se znalo, nije bilo kašnjenja dužeg od 15 dana. To je jedan problem. Drugi problem je što država očigledno ne želi da kaže da strani investitori imaju problem i zato ćuti”, smatra Rajić.

Da problem sa neplaćenim doprinosima već nekoliko godina postoji država jeste priznala kroz povezivanje radnog staža radnicima koje su poslodavci ostavili sa “rupama” u radnom stažu. Naime, od 1. januara 1991. do 31.decembra  2003. godine država je povezala staž za 66.163 preduzeća,  odnosno za  274.000 radnika. Za to je iz državne kase izdvojeno 20,65 milijardi dinara, a povezano je oko pola miliona godina staža osiguranicima kojima nesavesni poslodavci nisu redovno uplaćivali doprinose za PIO. Ti doprinosi nikada kasnije nisu naplaćeni od poslodavaca. No, kao da je to bilo malo, država je i početkom ove godine ponovo pozvala radnike da se prijavljuju za povezivanje radnog staža, jer je prošle godine odziv bio skroman. Javilo se samo 920 radnika za koje se zna da im firma koja je bila u restruktuiranju ili stečaju, nije uplatila staž, a procene govore da takvih ima čak 13.000. Iz budžeta Srbije i ove godine obezbeđen je novac za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za radnike u preduzećima koja su nekada bila državna ili koja su otišla u stečaj i to na najnižu mesečnu osnovicu. Uslov za povezivanje staža je da radnici odustanu od sudskih procesa protiv države.

Dakle, nisu privatne firme jedine koje ne uplaćuju doprinose za zaposlene, već to čine i državne. Kada bi država sprovodila striktnu kontrolu i kažnjavala nesavesne poslodavce morala bi onda da kažnjava i samu sebe, odnosno preduzeća kojima je ona silom prilika još uvek poslodavac. Mada je reč o preduzećima  koja su u državnom vlasništvu nakon neuspelih privatizacija i od kojih su mnoga već u stečaju ili ih to čeka, ipak se tim radnicima moraju plaćati porezi i doprinosi, jer bez toga imaju rupe u radnom stažu i samim tim problem kada dođe vreme da odu u penziju.

Izvor: Dnevnik

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *